• Требињка Милана Бабић, проф. српског језика и дипл. теолог, предсједник Књижевног удружења „Сусрет“ Требиње и помоћник главног уредника на сајту Стање ствари, екслузивно за ТребињеЛиве.инфо говори о својим плановима на подизању културног нивоа града и скором доласку врхунских руских умјетника у Дучићев град.

У Требиње долазе руски умјетници виског нивоа, како Вам је пошло за руком да их доведете?

Мој пријатељ Веселин Конатар, доцент на Факултету за правно-политичке студије у Новом Саду, прије три године у Русији ме је упознао са глумачким тандемом Маљцева–Назаров. Тада ми је изгледало немогуће да дођу овдје, али, ето, успели смо. С Божијом помоћи.

Када су први пут гостовали у Требињу с филмом „Дједа и ја” за Требиње је то било велико изненађење. Тад сам морала да тражим спонзоре како бих омогућила да улаз буде бесплатан, а сада сам добила помоћ Града Требиња и представа „Руски карактер” биће централни догађај у оквиру Манифестације „Требињско културно љето”.

Морам да се посебно захвалим господину Драгославу Бањку који ми је пуно помогао. Он је одмах препознао о каквим умјетницима се ради и колико ће њихов долазак допринијети подизању културног живота нашег града.

Људмила Маљцева и Јуриј Назаров

О каквој представи се ради?

У питању је литерарно-музички програм по мотивима из дјела Гогоља, Пушкина, Љескова, Достојевског, Цвјетајеве, Гумиљева, Јесењина, Шолохова, Висоцког .

У програму учествују народни умјетник Русије Јуриј Назаров, заслужна глумица и добитница Грамате предсједника Путина Људмила Маљцева и једна од водећих глумица Театра на Таганки, поетеса и сликар, Полина Нечитајло.

О каквим умјетницима се ради најбоље ће вам рећи Руси који живе у Требињу. Олга Бодрушић, професор воилине, ми је рекла овако: „Милана, то што доводиш Назарова овдје то је исто као да доводиш Кустурица у Русију!”. Назаров је глумио у филмовима Тарковског, у свјетски признатом филму „Андреј Рубљов” глумио је два лика.

Уз овај догађај, неколико дана прије представе, 26. јула, приредићу изложбу слика чувеног руског академског сликара и пјесника Дмитрија Нечитајла „Светиње руских и српских земаља”.

Дмитриј Нецитајло

Реците нам нешто више о изложби и њеном аутору!?

Заслужни умјетник Русије Дмитриј Нечитајло син је народног умјетника Русије, академског сликара Василија Нечитајла и народне умјетнице Русије академске сликарке Марије Савченкове. Дакле, оба родитеља су носиоци престижних титула. Дмитриј је члан МСУ, такође је члан и Савеза писаца Русије, објавио је књиге „Соловке”, „Кудијар”, а књига „Албум” проглашена је за најбољу књигу године. Посебна личност, аутентична, снажног карактера, богат колориста који слика на лицу мјеста.

Ваша камера га је овјековјечила прошле године када је сликао на требињском мосту.

Дмитриј Нечитајло је један од оних аскетских духова који непрекидно трагају кроз своју умјетност. Уједно, у његовим сликама налазите смиреност православног човјека, он сликање почиње и завршава молитвом и то се осјети на свакој слици, у сваком трептају којим зрачи његов ликовни израз. Ове слике су у ствари свједочанства његових ходочашћа, обиласци руских и српских светиња и слављење светости живота.

Радите много тога, активно сарађујете са руско- српским удружењима на подручју Балкана, шта вас је мотивисало да кренете у тако велику причу?

Полина Нецитајло

У раду са дјецом у школи покушавам да их усмјерим на прави пут, да постану добри људи, да рано добију свијест да је живот борба и чудесан дар Божији. Да бих им указала на стазу којом треба да иду често им предочавам какви не треба да буду, и, како не бих своје дјеловање свела само на критику постојећег стања, одлучила сам да им својим примјером укажем на то колико може урадити човјек који има идеју, план и вољу да оствари наумљено. Моје дјеловање усмјерено је ка томе да дјеца буду свјесна да припадају једној богатој култури, народу који има чиме да се поноси.

У условима када се српски народ налази пред двоструким притиском, унутрашњим и спољашњим, јако је битно да ђаци постану свјесни значаја српског језика и културе. Сви процеси почињу и завршавају се у језику. Долазак руских глумаца свјетског ранга најприје је намјењен омладини како би они осјетили чари, љепоту руског језика, његовог поетског и пјесничког израза; снагу руске православне културе, која је тако блиска нашој. Послије првог доласка руских умјетника дјеца су била одушевљена, својим бићем су јасно схватили шта права умјетност може да пружи и узбуђено су ме питали да ли ће глумци опет доћи.

Дјеци се нуди само једна културна матрица кроз масмедије и они у ствари немају правог избора. Мој циљ је да им скренем пажњу на аутентичне вриједности српске и уопште православне културе и то покушавам да урадим на један атрактиван начин.

Права умјетност испуњава и опчињава, али она није нападна и наметљива и стога је теже доћи до ње, јер пут до истинске умјетности тражи учешће и самосвојност. Сада се дјеци нуде неки готови инстант производи гдје сви теже да буду „у тренду” потрошачке културе. Тај пут дјецу, у коначници, оставља искориштене, преварене и отуђене једне од других.

Умјесто индивидуализма покушавам да им укажем на љепоту живота у заједници, љепоту живота гдје осјећаш коријен, везе са генерацијама прије себе.

Планови?

Планови су многи, не бих све да откривам само ћу рећи дио: руски балет, руско-српске вечери поезије, спорт као физичка и духовна дисциплина, међународна такмичења…

Крајем августа једна вече у Музеју Херцеговине биће посвећена мом великом пријатељу, дивном пјеснику и приповједачу, жени која је оплеменила овај град радећи са генерацијама и генерацијама дјеце – Олгици Цице.

ИЗВОР: Ж.К./ТребињеЛАЈВ