• Порекло становништва села Драгијевица, општина Осечина. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића.  Ово село су населили и потомци светих Зимоњића, данас овог презимена више немау селу,  али је од тог племена настао читав низ породица

  

  Црква Светог Саве у Драгијевици

Драгијевица је у изворном пределу реке Јадра. Драгијевачке су земље по брдима, по доловима и вртачама и око рекавица и потока. Шуме је по селу доста. Сви истакнути висови пошумљени су шумом од лиснатог дрвета.

Драгијевица је село разбијеног типа. Чиновничка и поповска подела овог села на: Горњу, Средњу и Доњу је неприродна и без јаких оправданих разлога.
Главније мале су: Јовићи, Дурмићи, Аврузи, Брђани, Старосељани и Сирдија.

Јовићи су на врху села, под Јездином Брезом и до Врагочанице. Ту су: Јовићи 5к, Брезоњићи (Пантелићи) 2к, Живковићи 1к, Гаврићи 4к и Нинковићи 3 куће.
Дурмићи су на Главици, при извору Бабиног Потока и до Лопатња и ту су: Вилотићи 8к, Дурмићи 3к и Ђурићи 2 куће.
Аврузи су на обема странама Јадра, највише под Бојчицом и ту су: Коркићи 5к, Андрићи 3к, Срећковићи 3к, Лукићи 11к, Станисављевићи 7к, Јаковљевићи 6к, Илићи (Аврузи) 4к, Карајовићи 2к, Гаврићи 2к и Тимотићи 1 кућа.

Брђани су на јужном делу брда Старог Села и ту су: Радовановићи 4к, Андрићи 6к, Петровићи 5к, Гачићи 3к, Јеремићи 5к и Богдановићи 2 куће.
Старосељани су измешани са Брђанима и они су на Старом Селу, а ту су: Младеновићи 6к, Пантелићи 1к, Илић 1к и Васиљевићи 4 куће.
Сирдија је на север преко Реке и у њој су: Андрићи 5к, Остојићи (Миловановићи) 6к, Петровићи 5к, Вилиманићи 11к, Крунићи (Палићи) 8к, Стевановићи 10к, Јованчићи (Гајићи) 12к, Крстићи 7к, Милутиновићи 1к и Тадић 1 кућа.
Драгијевица је према списку села из ваљевске епархије у 1735. год. имала 8 домова. Према харачким тефтерима село је 1818. год. имало 57 домова са 59 породица и 168 харачких лица. По попису од 1866. год. у селу је било 117 дома са 922 становника….а по попису од 1900. год. било је 163 дома са 1.406 становника.

У Драгијевици је данас 175 домова од 10 породица. Драгијевица је саставни део осладићске општине у срезу подгорском. Попови су створили називе: Горња Драгијевица која припада каменичкој парохији, Средња Драгијевица која припада лопатањској парохији , и Доња Драгијевица (или Сирдија) која припада осечанској парохији. Гробље је подељено по крајевима. Село нема заједничке преславе.

За име селу везана је ова народна прича. Неки од досељеника овог села вратио се натраг у своју стару постојбину, да и заостатак своје породице преведе у своје ново село. Кад је дошао у своје старо место, скупе се сви стари познаници, суседи и пријатељи и навале с питањима како је у новом селу. Није им се могао нахвалити и испричати све лепоте новога насеља, где у току најживљег разговора понеки од слушалаца прозбориће: “па то твоје ново село прави Драгијевац!“, “Богу хвала кад је наш брат нашао такви Драгијевац, хајдмо и ми с њим, па како нам Бог да!“ Одмах се по овом дигну и дођу у ово село, које веле, они прозову Драгијевац, које се име доцнијим изговарањем преобратило у данашње Драгијевица. Име Драгијевица је врло старо. Са именом овог села сусрећемо се у почетку 18. столећа, јер га налазимо у списку села ваљевског округа из 1737. године, под називом Dragievic.

Старо Село је вајкадашње насеље, на њему су трагови од преисторијског доба до данас. Пред пећином из које избија Врело, вода почешће пута изнесе покакву кошчицу и справицу из преисторијског доба, кад је човек живео примитивним животом и махом се налазио око пећина и подземних шупљина. На врху брда, у средини данашњег Старог Села, налалзи се врло старо гробље, познато под именом “Грчко гробље“, горбље великог обима са стећцима леопо изграђеним, тесаним и са неким натписима, али су многе сељаци поразбијали и разнели. По дну истог брда са јужне стране су ставе Вишке и Близаначке (Осладићске) реке и постанак Јадра, а ту су и зидине старог средњевековног рударског града, који смо описали код села Осладића. По дну Плавања, отприлике 300-400 метара до корита реке, налази се друго старо Грчко гробље, за које се прича данас где је, јер сељаци су због зираћења истребили земљу и разнели камење, не одневши оно што се није дало људском снагом подићи. Некадашњи градић на Јадру приписује се старом рударском насељу у доба Маџара, кад су владали овим крајевима. Руде су бакарне и антимонове, а на Плавању откривене су и оловне.

Порекло становнштва и оснивање села

Драгијевица је старо село, а и старо насеље. Најстарија насеља овог села су на брду Старо Село, а и данашње најстарије сеоске породице имају ту својих представника. Стара Драгијевица је била некад груписана на Старом Селу па се после деобом и досељавањем померала на север и на југ.

• АНДРИЋИ – стара породица овог села за коју се не зна да се с које стране доселила, већ се сматра као најстарија и да је у селу пре 300 година (оп. А.М. – значи пре 1600. године) су Андрићи у Старом Селу. Из ове породице излазила је поступно једна по једна породица и померала се на север, те насељавала Сирдију. Она се по Сирдији тако раширила да ју је целу населила и да су само две породице ушле са стране. Андрића има врло много исељених их овог села, има их готово по свима селима ваљевске и шабачке Тамнаве. За Андриће у Сирдији се зна да их је у Првом устанку било 6 кућа, тако биле су: Гајића, Стевановића 2, Крстића, Вилиманића и Јованчића, а данас од ових 6 кућа има 56 кућа, које с Андрићима у Старом Селу чини 62 куће и славе Ђурђиц.

• ВАСИЉЕВИЋИ – друга најстарија породица, и који су себи присвојили надимак Старосељани. Старосељани су тако исто старицни који су још суделовали и на Косову, а код њих се очувало у успомени да су били и онда кад је постојао стари град на Јадру. Старосељани су поред Васиљевића: Радовановићи, Лукићи, Карајовићи (прозвани по деду Јован којег су Турци звали Кара-Јова), Богдановићи и Јеремићи. И Старосељани су се исељавали, од њих су Бојићи из Лопатња и друге породице око Обреновца; њих је у селу 28 кућа, славе Св. Николу.

• АВРУЗИ – најстарији од досељених породица. (Аврузи су нашиДрагијевчани који су ишли да раде у Италију код места Авруз и по повратку су добили тај надимак).  Аврузи су од исте породице од које и каменички Зимоњићи и Зимоњићи са Гацка. Аврузи су са Црвеног Дола на Чеву у Црној Гори и прво одсељени у Херцеговину па одатле дошли овде. Презиме Аврузи задржала је породица Илића, докле све остале су га изоставиле. Први Авруз се населио у Старом Селу и Илићи су и данас ту, али су доцније помештали се на југ Бојчици и уз Јадар те су тако населили готово сав горњи крај овог села и с обе стране реке. Аврузи су досељени пре прве сеобе у ово село. Данас су Аврузи: Коркићи, Андрићи, Срећковићи, Јовићи, Живковићи, Станисављевићи, Јаковљевићи и Илићи. Њих је 34 куће, славе Св. Лазара.

• ДУРМИЋИ – друга врло стара породица овог села. Стари Дурмић, назват тим именом због необичне телесне снаге, био је родом иса Гласинца у Босни и преко Осата населио се у овом селу. Први пут се населио у Старом Селу где му и данас има потомака. Дурмићи су са Старог Села иселили се изнад Бојчице на Главицу, а један од њих је у Сирдији, отишао жени у кућу. Дурмићи су Вилотићи и Ђурићи на Главици, Дурмићи изнад њих при извору Бабиног Потока, Гачићи и Петровићи у Старом Селу и Милутиновићи у Сирдији. Њих је 22 куће, славе Св. Јована.

• НИНКОВИЋИ – доселили се пред Кочину крајину из рађевског села Мојковића, камо се раније доселила из Осата. Ова се породица населила у врху села, на Брезовој Главици, испод Јелине Брезе, при извору Вишке. Од њих су неки сишли у Старо Село и то су данашњи Младеновићи, чији је дед прешао на раније прибављено имање. Нинковићи су: Нинковићи и Младеновићи, има их 9 кућа, славе Св. Арханђела.
Новији досељеници, од пре 30 година:

• ГАВРИЋИ – у Брезоњићима, у горњем делу села, чији је дед дошао из Ораховине у Азбуковици и призетио се у Гавриће и примио њихово презиме. Њих је 2 куће и славе Св. Арханђела.

• ИЛИЋ – је из Остружња од породице тамошњих Тешановића, призетио се у Старосељане, слави Св. Арханђела.

• ТОМОВИЋ – је из Бабина у Полимљу, од породице тамо јако размножених Џувера, доселио се уз Бабинску Разуру и населио се у Аврузима. Слави Св. Лазара.

• ТАДИЋ – је из суседног Лопатња, дошао жени у кућу. Слави Ђурђиц.

Драгијевчани се занимају земљорадњом и воћарством. Земље нема у довољној мери те се мора да тражи на другом месту, због чега слазе у Тамнаву или се спуштају низ Јадар и тамо заузимају туђа имања и на њима засејавају кукуруз или исхрањују своју стоку, коју држе у доста великом броју што је битна особина свих задруженијих. Воћа имају много, нарочито шљива и последњих година почело нагло подизати. Занате, ако уче, раде их само по селу.

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК –
Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907.