• Комеморативни скуп посвећен Радомиру Шики Бегенишићу одржан је у Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару. а сахрана на Централном гробљу у Београду

текст: Трифко Ћоровић
фото: Слободна Херцеговина

Чини се да прикладнијег места за комеморацију није ни могло бити, јер је Радомир Бегенишић од благопочившег патријарха Павла одликован „Орденом Светог Саве“, а садашњи патријарх Иринеј уручио му је „Орден Светог Романа“.

Ожалошћена породица у Парохијском дому храма Светог Саве

У присуству породице, супруге Добриле, сина Бориса и кћерке Наташе, пријатеља, црквених великодостојника, чланова Удружења Срба из БиХ и Удружења Требињаца „Јован Дучић“, великог броја Херцеговаца који живе у Србији, али и великог броја поштовалаца његовог лика и дела, који су посебно за ову прилику дошли из Требиња да се опросте од почасног грађанина свог града, одржан је комеморативни скуп посвећен Радомиру Шики Бегинишићу.

Требињци нису заборавили свог почасног грађанина: Бивша председница СО Требиње Симона Прелевић, градоначелник Требиња Славко Вучуревић и директор ЦИКО Требиње Милан Грубач

Међу присутнима су били: владика Андреј, Славко Вучуревић, Милан Грубач, Симана Прелевић, Слободан Мрдић, браћа Раде и Лука Петровић, Чедо Шегрт, Милован Пецељ, Обрад Ћук, Симон Ђуретић, Јово Дробњак, Жарко Бутулија, Неђо Максимовић, Перо Васиљевић, Обрен Петровић, Владимир Влачић, Урош Милојевић, Светозар Црногорац, Миленко Јахура, Миливоје Бекан, Милош Марковић, Стево Вукановић, Зоран Симоновић и многи други…
Многи његови пријатељи су, на жалост, остали испред врата сале.

Жарко Ј. Ратковић: Таквих као што је био Шика, данас више нема!

Присутни су најпре минутом ћутања одали пошту покојном Радомиру, а први за говорницом је добио реч Жарко Ј. Ратковић, председник Удружења „Јован Дучић“ у Београду, чији је утемељивач и оснивач био управо покојни Радомир Бегенишић.
– У срцу је носио своју Јазину и Требиње и са усхићењем и радошћу стално помагао својим земљацима и пријатељима. Зато ми се чини да да он данас не одлази сам, већ као да са њим одлази и посебан слој људи, јер таквих као што је он био, или више нема, или су много ријетки.

Близак сарадник: Професор Никола Поповић

Потом је реч узео професор Никола Поповић који је подсетио на време деведесетих година у којима је Радомир Бегенишић својим радом и прегалаштвом био један од покретача Удружења Срба из БиХ.
Подсећајући на богату биографију Радомира Бегенишића, Гојко Ђого је нагласио:

Гојко Ђого: Шика је имао Златну душу

-Једна српска клетва, можда најлепша, вели: вазда ишао узбрдо, а никад до врха не стигао. Наш је Шика своју стазу достојно искорачао до врха, али његова душа, ослобођена телесног, земног окова, наставиће, уверен сам, свој пут у небеске висине. Јер је Шика имао Златну душу. И Велики Судија то зна.

Неутешна: Супруга Добрила

Наглашавајући како је Бегенишић био скроман и не би му било мило да се набрајају сва његова дела Ђого је, ипак, посебно истакао једно.
-Захваљујући понајвише његовој патриотској и државничкој мудрости и далековидости, у Удружењу Срба БиХ основан је Центар за утврђивање ратног злочина над српским народом, чија је документација данас најпоузданији ослонац свих одбрана српских оптуженика пред Хашким трибуналом.

Шта се ради Беловићу?

У име Удружења Срба из БиХ од Бегенешића се опростио и њихов председник инжењер Душко Беловић поменувши да је до последњег дана Шика био активан члан стално припиткујући „шта се ради“.

Другар из ђачких дана: Чедо Крунић

На крају је реч узео Чедо Крунић у име требињске гимназијске генерације 1955/56.

Водила комеморативни скуп: Весна Вуковић

Након комеморације, река људи се упутила ка Централном гробљу у Београду.

Небо се отворило: Капела на Централном гробљу

Опело у претесној капели, за све који су дошли, служили су владика Андреј, викарни епсикоп патријарха српског Иринеја, старешина Саборне цркве у Београду Петар Лукић и протојереј Радивоје Панић, старешина храма Светог Саве на Врачару.

Збогом пријатељу: Рајко Петров Ного

Након опела од Радомира Бегенишића су се опростили Рајко Петров Ного и градоначелник Требиња Славко Вучуревић, који је нагласио да Требиње никада неће заборавити свог почасног грађанина и великог добротвора, подсећајући на сва добра која је Бегенишић урадио за свој град.

Песник би рекао да је и небо плакало за Шиком. Пљусак каквог није било овог лета Господњега 2014. није јењавао, али то није сметало да више стотина људи се упути да Радомира Бегенишића испрати до вечног дома окруженог боровима.

Вечна кућа у сенци борова
Збогом легендо, почивај у миру!