• У Музеју Херцеговине вечерас је промовисана књига „Анексија БиХ и српско питање“, чији је аутор пјесник и дипломата Јован Дучић из дана раног дипломатског службовања у Италији.

Извор: Радио Требиње
Аутор: Р.С.

Поводом 140 година од рођења великог пјесника, књигу је објавило Удружење Требињаца у Београду „Јован Дучић“, а садржи Дучићев текст о геополитичој и историјској позицији Босне и Херцеговине на изворном талијанском и у преводу на српски језик.
Вршилац дужности директора Архива Југославије Миладин Милошевић, који је прије двадесетак година у фундусу Народне библиотеке Србије нашао ову књигу-брошуру, истакао је да је она настала још 1908. године, када је предсједник тадашње српске Владе Никола Пашић Дучића послао у Рим да ради на пропаганди против аустроугарске анексије БиХ.
Милошевић је појаснио да је брошуру Дучић написао на италијанском језику, јер је била намијењена посланицима италијанског парламента, са циљем да утиче на њихов став поводом анексије, те да је на српски језик преведена тек 1993. године, када је и први пут објављена у часопису „Књижевност“.
„Књига Дучића показује као врсног познаваоца историје, посебно прилика на Балкану, односа великих сила и њихових интереса на простору Босне и Херцеговине. Све је то Дучић изложио у овој брошури суптилним језиком дипломате“, истакао је Милошевић.

У име издавача Жарко Ј. Ратковић, предсједник Удружења Требињаца у Београду „Јован Дучић“, рекао је да Дучић „није био само велики пјесник, већ и недостижан у историји, која му је уз дипломатију била својеврсна интелектуална страст.“
„Никад нам није требало више дипломатског умијећа, него ових и дана који тек долазе. Зато би сваки дипломата требало да на полици има ову књигу, као својеврсни буквар“, рекао је Ратковић.
Књижевник Божидар Глоговац подсјетио је да Дучић није био само „кнез пјесника“, већ и интелектуалац широког интересовања и богате ерудиције. „Фасцинантна је и запањујућа његова жеља за сазнавањем свијета. Подједнако се интересовао за историју филозофије, умјетности и религије, археологију, антропологију и географију. Из његових сјајних есеја извиру мисли достојне неба“, истакао је Глоговац.
Говорећи о историјским околностима које су претходиле аустроугарској анексији БиХ и приликама након овог завојевачког чина, кустор Музеја Херцеговине историчар Зоран Мијановић закључио је да је Дучић у својој брошури талијанским парламентарцима „као прави визионар предвидио сва она трагична дешавања Великог рата, која су услиједила као посљедица анексије и Берлинског конгреса“.

У име организатора промоције, Центра за информисање и образовање Требиње, директор ове установе Милан Грубач рекао је да је „историјски контекст, и након скоро вијек и по од Дучићевог рођења, једнако неизвјестан у погледу српског националног питања“, због чега је „за ширење истинитије и објективније слике о Србима и српском питању“ Дучићева књига и данас важна, као инспиративно и инструктивно штиво.
„Овакве књиге ће помоћи јер говоре да се иза нашег чврстог, а некад и искључивог става, не крије никаква митска свијест или ароганција, него тешка и кроз историју углавном драматична геостратешка позиција у иначе врућој балканској зони“, рекао је Грубач.