Данас је на конференцији за штампу у култном београдском ресторану “Стара Херцеговина” објелодањена одлука жирија да престижна награда “кнеза српских пјесника” Јована Дучића буде додијељена Гојку Ђогу
Жири за додјелу Дучићеве награде у саставу: академик Љубомир Зуковић, пјесник Владимир Јагличић, књижевник Желидраг Никчевић, проф. др Ранко Поповић, проф. др Јован Делић и градоначелник Требиња Славко Вучуревић, предсједник без права одлучивања, на својој завршној сједници, одржаној у Београду 20. фебруара 2016. године, донио је једногласно одлуку да се награда “Јован Дучић” додијели пјеснику Гојку Ђогу за његово досадашње укупно пјесничко стваралаштво, и за одбрану поезије, а поводом књиге Грана од облака – Изабране и нове песме Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице и Orpheus-a из Новог Сада 2014.
Професор Ддр Јован Делић и академик Љубомир Зуковић
У образложењу награде наводи се да је Гојко Ђого својим изванредним пјесничким књигама Туга пингвина (1967), Модрица (1974), Кукута (1977), Вунена времена (1981), Црно руно (2002), Кукутин врт (2009) и Грана од облака (2014), постао један од најугледнијих имена српске лирике посљедње трећине двадесетога и првих деценија XXI вијека, а по свом ставу, односу према пјесништву, по пјесничком саможртвовању и пјесничкој судбини, по досљедној, храброј и витешкој одбрани своје поезије, и поезије уопште, по одбрани своје части и части пјесника, Гојко Ђого је јединствена фигура српске поезије не само друге половине XX вијека.
Жарко Ј. Ратковић: Стара Херцеговина -логичан избор
Кнез пјесника са зида посматра: Жарко Ј. Ратковић предсједник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду
Конференција за штампу одржана је нимало случајно у ресторану “Стара Херцеговина” најомиљенијем састајалишту Херцеговаца у Београду. – Ово је мјесто у коме се окупљају Херцеговци, Требињци и њихови пријатељи. Овдје, са ових зидова посматрају нас велика херцеговачка имена XIX вијека, а међу њима и пјесници као што су Дучић, Шантић, Момо Капор, као и херцеговачки светитељи. Ако знамо да је Стара Херцеговина одувијек привлачила пјеснике, избор да се баш овдје одржи конференција за штампу сасвим је логична – рекао је Жарко Ј. Ратковић, предсједник Удружења Требињаца “Јован Дучић” у Београду.
Пјесник Владимир Јагличић, писац Желидраг Никчевић и новинар „Политике“ Зоран Радосављевић
Жири закључује да је “по метафизичким дрхтајима и слутњама, и по високој пјесничкој одговорности, и по завичајним бојама и мирисима, а нарочито по универзалним дометима, Ђогова пјесма је достојна Дучићевог имена и награде”.
Коментаришући одлуку жирија за Слободну Херцеговину, професор др Јован Делић осврнуо се на Ђогове почетке.
– У својој првој фази пјесник је био у знаку француско-симболистичке пјесничке школе која је “загонетала” и “шифровала” језик или како би он рекао “завезивала” језик. У другој фази свог стваралаштва Ђого је одвезивао свој језик и показао његову рачвасту отровну природу итехником алузивности рекао можда најсуровије истине о нашем времену, нашим приликама, нашем вођи, али тако да те пјесме и та поезија не важе само за један тренутак него својом универзалношћу остаје за сва времена – каже Делић.
Градоначелник Требиња Славко Вучуревић сматра да су Дучићеве вечери поезије су за Требиње најбитнији, најважнији и највећи културни догађај.
– Као што је својом појавом и фигуром Јован Дучић и дан данас један од најважнијих пјесничких стваралаца у српском корпусу, сам епитет “Књаз српских пјесника” упућује да је Требиње Кнежевина Јована Дучића и овом манифестацијом покушавамо да се одужимо великану српске писане ријечи. Захваљујући томе Требиње оправдава тезу да је град културе. Трудимо се да идемо правцем којим нас је Јован Дучић представљао, а знамо да је он својим животом и дјелима задужио не само Требиње и Херцеговину, већ и цјелокупан српски народ – закључује Вучуревић.
Награда ће свечано бити уручена у Требињу на Дучићевим вечерима поезије о Благовијестима 2016. године.
Напомена: Преузимање и објављивање фотографија и текстова са Слободне Херцеговине дозвољено је, уз навођење извора и линк, само порталима који су писани ћирилицом
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
