Слободна Херцеговина » Само Срби бране „Дејтон“

Само Срби бране „Дејтон“

  • Две деценије након потписивања мировног споразума за БиХ све се чешће тражи његова измена, док Бошњаци желе централизовану државу

rep-17-18--dejton-milosevic-tudjman-iz_620x0
КАДА је у америчкој војној бази “Рајт Петерсон”, пре две деценије, потписан Дејтонски мировни споразум, којим је заустављен троипогодишњи рат у БиХ, Срби су били најмање задовољни. Иако су тада добили свој ентитет са значајним овлашћењима – Републику Српску – они су осим губитка великог дела територије коју су држали под контролом натерани у заједничку државу коју нису желели и стављени под протекторат оних који су их бомбардовали. Данас, када “распакивање” Дејтонског споразума увелико траје, Срби су ти који га грчевито бране и чувају, док Бошњаци, потпомогнути делом међународне заједнице, чине све да га измене не би ли укинули РС и добили централизовану националну државу.

Да ли ће у томе успети и каква је будућност државе која је настала потписивањем овог документа?

– Фасада “Дејтона” се одржала – каже Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе. – БиХ је једна држава, са два ентитета и три конститутивна народа. Такође, функционише и тројно председништво као колективни орган. Међутим, ђаво је у детаљима. Много тога је у “Дејтону” мењано, и то на штету српских интереса. На пример, када говоримо о два ентитета, често се превиђа Дистрикт Брчко са оригиналним статусом и посебним овлашћењима. Затим, ту је и преношење овлашћење на централни ниво, чиме је Српска системски развлашћивана.

Историчар Чедомир Антић оцењује да се Дејтонски споразум показао као најбоља мера компромиса и равнотеже. Али и он подсећа на то да је систематски мењан на начин који је био дубоко неуставан и недемократски.

ЂУРИЋ наводи да је Србија оштро против било каквог наметања или једностраног диктирања одлука и решења за ситуацију у БиХ и било какав облик мајоризације једног народа над другим народима није прихватљив. – Србија, као један од гараната спровођења Дејтонског споразума, има дугогодишњу принципијелну позицију: да је унутрашње уређење БиХ могуће мењати уз сагласност сва три конститутивна народа. Србија жели да се БиХ гради и развија, уз поштовање стечених права три конститутивна народа и два ентитета, и зато ће Сарајеву и Бањалуци у томе наставити да пружа несебичну подршку.
– Током првих десет година након стварања дејтонске БиХ, Република Српска, а са њом и Федерација БиХ, лишене су чак 64 овлашћења, а само три су укинута у складу са уставом – наводи Антић. – Штавише, многи представници САД и ЕУ су јавно говорили да је циљ укидање РС и асимилација српског народа. Промене су, наводно, мотивисане већом функционалношћу БиХ, али у ствари негирају њену мултиетничност и право РС да буде чак и федерална јединица БиХ. Процес преношења надлежности током последњеих десет година је прекинут, али је РС под сталним притиском.

Наши саговорници сматрају да би насилна измена Дејтонског споразума и укидање Републике Српске изазвали отпор српског народа.

– Уколико дође до насилног рушења Дејтонског споразума, сигуран сам да ће се народ поново ујединити у одбрани – каже Антић. – Уверен сам међутим да, уколико дође до насиља, војска и народ неће морати да се бране само од бошњачке војске. Тада ће Српску напасти и оне велике силе које дозволе рат – дакле САД и Британија.

MESSAGE TITLE

СЛОЖЕНА ДРЖАВА

ДЕЈТОНСКИ мировни споразум парафиран је у Дејтону у САД 21. 11. 1995. године, а потписан у Паризу 14. 12. 1995. Састојао се од низа сложених уговора који су обухватали широк спектар војних, цивилних и политичких питања, укључујући Устав БиХ. Овим документом, Република Српска је добила свој легитимитет, а предратна “Република БиХ” фактички је престала да постоји. Дејтонска БиХ је конституисана као сложена двоентитетска држава – Република Српска и Федерација БиХ – са десет кантона, без одређења њеног државног правног облика, без владе и правосуђа, без изворних прихода и заједничких оружаних снага. 

Иначе, Србија је један од гараната Дејтонског споразума и доследно се залаже за његову примену и очување.

Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, каже да је Дејтонски споразум несумњиво донео мир, а Републици Српској могућност да самостално одлучује о многим питањима.

– Србија у Дејтонском споразуму и даље види шансу за сарадњу са свим државама у региону – наглашава Ђурић, који је био и специјални изасланик премијера Србије Александар Вучића на конференцији у Бањалуци поводом обележавања 20 година Дејтонског споразума. – То смо, између осталог, показали и на делу заједничком седницом двеју влада у Сарајеву и на недавној донаторској конференцији у Сребреници. Искрена рука помирења премијера Србије Александра Вучића свим народима у БиХ и отвореност за сарадњу са Републиком Српском и Федерацијом БиХ, на потпуно равноправним основама, је шанса коју сви у региону треба да искористе. Србија очекује да у свим политичким структурама, и на нивоу ентитета и на нивоу заједничких институција БиХ, наиђе на подршку за овакав свој став. Шанса да се са Србијом гради боља будућност представља прилику која и у економском смислу има озбиљне, позитивне и далекосежне последице.

Ђурић, такође, истиче да је Србија уз српски народ преко Дрине и наставиће да га подржава, уз поштовање међународних оквира који су тим споразумом утврђени.

Извор: Новости.рс / Љиљана Бегенишић

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина