Радослав Братић – писац са три Отаџбине-мајке

Радослав Братић – писац са три Отаџбине-мајке

  • Почетком јуна ове 2016. године, српским књижевним и културним миљеом прострујала је тужна вест да се упокојио Радослав Братић.

Radoslav_Bratic_Vecernje_novosti_2011 (1)

Размишљајући да за читаоце напишем један осврт о овом великом и драгом човеку, прва асоцијација о Братићевој личности биле су речи другог великог српског књижевника из Херцеговине, Јована Дучића, написане о Сави Владиславићу: “…Оличење Србина из Херцеговине, духовног колико и душевног, гипког колико и поносног, опрезног колико и неустрашивог, што представља карактер Херцеговаца у познатој равнотежи између његових позитивних и негативних особина, а са његовим готово јелинским осећањем мере. Србин Херцеговац значи Медитеранац више него Балканац, човек маште колико и реалист, и човек сна колико и позитивни стваралац”. Његову “и гипкост и поноситост”, и “опрезност и неустрашивост”, његово “јелинско осећање мере”, морао је осетити не само онај ко се са њим дружио, него и свако ко је имао ту привилегију да са њим с времена на време поразговара.

И заиста, на комеморацији одржаној 6. јуна у Удружењу књижевника Србије, могле су се чути многе интересантне речи које потврђују овакву слику Радослава Братића као оличења Србина из Херцеговине. Колико је само требало одважности да се у та комунистичка антисрпска времена у Удружењу књижевника Србије, на плочи са именима страдалих књижевника у Другом светском рату, нађе и име књижевника Драгише Васића, припадника антифашистичког али и антикомунистичког покрета Драже Михаиловића. На комеморацији у УКС смо чули да је главна заслуга да се и његово име нађе на тој спомен плочи, припадала управо Радославу Братићу.

Својевремно сам негде прочитао да је Православни Рус у она благочестива времена руске православне империјске државности, имао “пет очева”. Први је Господ, наш Небески Отац, други је Руски Цар, као отац нације и Божији Помазаник, трећи је баћушка, свештеник, четврти је крсни отац или како би ми Срби рекли, крштени кум и пети отац православног Руса био је његов физички отац. И прича из наслова о три Отаџбине-мајке, такође је једна карактеристика која одликује Србина из Херцеговине. Поред своје физичке мајке, Србин из Херцеговине има и три Отаџбине-мајке – мајку Херцеговину, као свој завичај, своју “Родину” како би рекли браћа Руси, мајку Србију, као мајку целог рода српског, и матушку Русију, као православну мајчицу и заштитницу читавог рода Православног. Те три Отаџбине-мајке препознатљиве су и у књижевном делу Радослава Братића. У једној његовој приповеци из Херцеговине, имамо једну лепу причу у којој херцеговачки сељаци већају из које стране земље је непознати предмет који је нађен у њиховом селу. Пошто су се изређале многе земље, некој, не много домишљатој жени, излетело је питање – а да тај предмет није из Русије. На такву глупост уследио је шамар од стране њеног мужа, уз прекорне речи због срамоте коју му је она нанела – па како може рећи за Русију да је страна земља.

Колико је састрадавао Радослав са сваком неправдом коју је глобалистичка неман наносила српском роду, знао је свако ко га је познавао. И пре дивљачког бомбардовања Србије, Радослав Братић је разобличавао необуздани цинизам и разуздану бестидост која је попут куге продирала са Запада. Речи другог великог српског књижевника из Херцеговине Алексе Шантића – мене све ране мога рода боле – представљају једну врсту “пасоша” Србина из Херцеговине и Радослав Братић је томе јарка потврда. Ненаметљив какав је био, као да је пожелео да следеће “Ћоровићеве сусрете књижевника” у његовој Билећи – чија је тема ове године управо “Књижевно дело Радослава Братића” – испрати са Небеса. Нека му Господ опрости сва сагрешења земаљска и причисли га венцу бесмртних витезова Небеске Србије.

Кратак биографски осврт о животу и делу Радослава Братића

Радослав Братић рођен је на Видовдан 1948. године у селу Брестице код Билеће. После основне и средње школе које је завршио у Херцеговини, Братић у Београду завршава студије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Аутор је три романа (“Смрт спаситеља”, “Сумња у биографију” и “Трг соли”) и три збирке приповедака (“Слика без оца”, “Страх од звона” и “Зима у Херцеговини”). Писао је и поезију, есеје, критике, драме. Посебно значајан рад Радослава Братића био је у својству уредника. Приредио је сам или са сарадницима више антологија стране књижевности, дотад слабо познате српском читаоцу (антологију књижевности Лужичких Срба, кинеске, индијске, књижевности америчких црнаца…). Као уредник у БИГЗ-у приредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности, неке од њих представљају истинске бисере. Радослав Братић је био члан редакције и уредник великог броја књижевних часописа, а од 2004. године па до своје смрти, био је главни уредним часописа Нова Зора, која је следила традиције чувене “Зоре” Дучића, Шантића, браће Ћоровић, Шоле и других великана српске књижевности. Усудио бих се рећи да је “Нова Зора” најзначајнији и најквалитетнији српски књижевни часопис у последњих 15 година. Био је веома активан у делатности обновљеног Српског просветно-културног друштва “Просвјета”. Братић је добитник и најзначајнијих српских књижевних награда – Андрићеве књижевне награде, Кочићеве књижевне награде, награде Меша Селимовић, награде Исидора Секулић, награде Ћамил Сијарић, књижевних награда листова Младост и Борба и других. Добитник је и бројних угледних плакета и повеља, Плакете Милош Црњански, Златне повеље Цар Душан, Повеље Клуба Гачана и других. Радослав Братић сахрањен је на Новом гробљу у Београду, у Алеји заслужних грађана.

 

Ранко Гојковић / Фонд Стратешке културе

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина