Платане захватила трулеж: Пет стабала пред сјечом


  • Требињски платани болују од тружели централних дијелова стабла, а од 16 испитаних, пет је у веома критичном стању, речено је данас на презентацији елабората „Анализа стања стабала платана у башти хотела ‘Платани’ са приједлогом могућих мјера“, који је на захтјев Градске управе урадио стручни тим Истраживачко-развојног и пројектног центра „Шума Српске“ у сарадњи са стручњацима из Шумарских факултета у Бањалуци и Београду.

platani-prezentacija3
Стручњаци истраживачко – развојног центра „Шума Српске“ испитивања стабала обавили су прошлог љета импулсивним томографом, специјалним апаратом којим је снимана унутрашњост платана при дну и на средини дебла, те свим гранама изнад рачви.
Вођа стручног тима, професор на Шумарском факултету у Бањалуци Милан Матаруга истиче – налази нису охрабрујући.
„Трулеж која је захватила централни дио дрвета у појединим стаблима узима и више од 70% унутрашњости. Поједна стабла су толико оштећена да су у централном дијелу потпуно шупља, што се извана не види“, појаснио је Матаруге прецизирајући да је „ријеч о пет стабала чије је здравствено стање веома критично“.
Матаруга је појаснио да је у елаборату предложено и пет начина како Градска управа може да одговори овом изазову, при чему ниједно рјешење не гарантује оба жељена циља – да се по сваку цијену избјегне сјеча дрвећа, које је културноисторијска и туристична знаменитост града, а да се притом учини све како безбједност пролазника не би била угрожена од урушавања трулих грана.
„Постоји читава лепеза могућности – од оне да не предузимамо ништа, која је у исто вријеме и најопаснија по безбједност људи испод тих платана, до друге крајности – да посјечемо све и посадимо нова стабла. Између тих варијанти постоје компромисна рјешења – да она стабла која заиста представљају опасност за грађане измијенимо и умјесто њих поставимо нова, а да на другим стаблима редукујемо крошњу одсјецањем појединих трулих грана. То би било рјешење прихватљиво и са становишта струкем, али и грађана Требиња“, истиче Матаруга.
Измјена стабала у критичном стању, додаје он, подразумијева набавку већ одраслих садница висине десетак метара, „која би врло брзо употпуности надомјестила амбијент посјеченог стабла“, а чија се цијена креће од 1.000 до 5.000 Евра. За оне којима је уклањање макар и једног стогодишњака непоцјењива штета, Матагура има друге приједлоге.
„Један од пет предложених варијанти је подупирање или анкеровање, односно сидрење грана за главни дио стабла помоћу жица. Постоји и једна могућност коју су примијенили овдје у близини Дубровника – а то је да се цијели простор око платана заштити потпуном промјеном његове намјене, при чему би свачији боравак испод крошњи био на његов ризик“, каже професор, појашњавајући да је друго питање – колико су жице и подупирачи естетски прихватљиво рјешења, те да ли има смисла чувати платане ако више неће бити могуће користити башту у њиховој хладовини.
Професор на Шумарском факултету у Београду Ратко Ристић оцијенио је студију високо професионалном и квалитетном, али и додао да је на надлежнима у Требињу да предузму све препоручене мјере ако желе да продуже животни вијек платана које је могуће спасити.
„Треба обавити и додатна истраживања како би се детерминисала врсте гљиве трулежнице која негативно дјелује на стабилност дрвећа, да се примијени сет преложених мјера, те да се Град Требиње потруди да једног или два млада стручњака пошаље на обуку у репрезентативне европске центре, како би стално у Требињу имали стручну и компетентну екипу која ће у будућности моћи да се носи са овим проблемима. Платани захтијевају сталан третман и бригу а јако је тешко водити бригу о њима из Београда или Бањалуке“, рекао је професор Ристић додајући да је здравствено стање платана погоршано управо „што су у претходном периоду били запостављени“.
Он је истакао да је за већину платана проблем још у фази када постоји шанса за санацију.
„Ако би се све предложене мјере спровеле на одговарајући начин, било би могуће рачунати на то да се животни вијек ових платана знатно продужи. И за неколико деценија, зашто да не“, закључује професор Ристић.

Извор: Радио Требиње/Р.С.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар