•  У Музеју Херцеговине вечерас је, у оквиру Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“, отворена изложба „Икона у контексту 21. вијека“ на којој је представљено више од 50 икона – студената, дипломаца и професора Високе школе Академије Српске православне цркве за умјетност и конзервацију у Београду.

  

Отварајући изложбу декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого истакао је да су и савремени аутори икона једнако боготражитељи као и њихови средњевјековни претходници, те да свака од ових икона носи поруку да и у 21. вијеку икона има шта да каже и да остаје мјесто сусрета Бога и човјека.

Он је додао да данашњи иконописац, с друге стране, стоји пред свијетом који је много другачији од свијета иконописца из 14. вијека.

„За разлику од иконописца из 14. вијека када је икона била прворазредни догађај и читав један свијет, данашњи иконописац се бори са свијетом који је презасићен визуелним садржајима, бори се са иконоклазмом који се данас најчешће ‘продаје’ као претјерана иконофилија, мора да се бори са класичном негацијом иконе, да се бори са иконом привјеском, иконом сведеном да послужи нечему другом“, рекао је Ђого и додао да зато данашњи иконописац мора наћи снагу да живи теологију иконе.

Један од аутора изложбе Биљана Јовановић, доцент на Високој школи Српске православне цркве /СПЦ/ за уметности и конзервацију у Београду, нагласила је да савремени иконописац подједнако црпи инспирацију из раног хришћанства Средњег вијека колико и из умјетности 20. и 21. вијека, те да та синтеза даје могућност икони да истовремено живи и у цркви и у свјетовној сфери.

Изложби икона претходила је сесија о теми „Теорија еволуције и теологије стварања: Између конфликта и хармоније“.

Говорећи о теми ђакон Здравко Јовановић истакао је да вјеронаука и биологија нису узајамно искључиве већ, напротив, да су веома компатибилне уколико постаје добра воља да се међусобно упознају: да наука отвори простор за теолошку перспективу и, обратно, уколико теологија допусти да се боље упозна за резултатима и открићима савремене науке.

„Чини ми се да се често стиче утисак да теологија и наука немају заједничку основу или да неминовно противрјече једна другој, а моје мишљење је да то није нужност, напротив, то је идеолошки конструкт који мора бити превазиђен јер то дугујемо савременој генерацији“, рекао је Јовановић.

Од академских теолога очекује се апсолутна посвећеност и професионализам, истанчаности и прецизност, јер њихове грешке могу бити кобне, рекао је данас на првој сесији симпозиона „Теологија у јавној сфери“, на тему „Академска теологија: проблем одређења и њеног мјеста у цркви“, епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

Говорећи о могућем сукобу академизма и духовности, владика Григорије је рекао да нема ништа тужније уколико је то истинито, поготово ако је ријеч о људима у цркви.

„И једни и други треба да имају исту тачку ослонца, а то је смирено тражење истине. Ако постоји такав сукоб, ту засигурно једна или друга страна нема никакву шансу да не залута или да се не нађе на странпутици“, истакао је владика Григорије.

На питање да ли могу академски теолози добити значајну улогу у доношењу важних одлука у цркви, владика Григорије је рекао да могу, али да је проблематично и што види као девијацију постојање перманентног покушаја монопола над теологијом, над духовношћу, а самим тим и над црквом, из чега, како је истакао произилази тенденција монопола над људима и њиховим душама.

Професор Владан Перишић рекао је да академска теологија никада није довољно црквена за људе у цркви и да никада није довољно академска за људе на универзитету.

Академик професор Владимир Премец рекао је да се не може порећи сукоб између интелектуализма и духовности, али да је он вјештачки.

Извор: РТ (Извор: Срна)