• Чајничани се напајају здравом, хладном водом са издашног извора Врело, али духовну жеђ грађани овог малог градића гасе у старој и новој цркви посвећеној Успењу Пресвете Богородице.

Овај народ, град и читав крај чува икона Пресвете Богородице (Чајничке Краснице) коју је, према предању, насликао Свети апостол Лука, и која је овдје у малу камену цркву донесена 1594. године послије турског рушења Манастира Светог Николе у Прибојској бањи, гдје се до тада налазила.

Са друге стране ове иконе на дрвету био је насликан лик Светог Јована Крститеља. „Чудотворна икона Мајке Божије – Чајничка Красница спада у ред шест чудотворних икона које има Српска православна црква. То су Млекопитатељица, Тројеручица, Пећка Богородица, Вожданска и Савинск”, каже протојереј-ставрофор Момир Васиљевић. Он подсјећа да је Свети Николај Велимировић рекао да је, послије Острога, због иконе, Чајниче најпосјећеније мјесто вјерника на Балкану.

Чајничку Красницу је у другој половини 19. вијека у сребро и злато оковао сарајевски кујунџија Ристо Андрић и зато потрошио 17 килограма ових племенитих метала. Учинио је то у знак захвалности за његово чудесно оздрављење пред иконом Мајке Божије. „Свакодневно, а посебно током православних празника овдје долазе поклоници и ходочасници да траже помоћ од иконе Мајке Божије, да моле за исцјељење различитих болести, тјелесних и душевних и да им Красница помогне у свим њиховим невољама и патњама”, додаје свештеник Васиљевић.

Једно предање говори да је икону Богородице из ватре у пожару у Манастиру Светог Николе у Прибојској бањи извадио један сељак и, кријући се од турских власти, у току ноћи је донио до старе камене цркве у Чајничу. „Уморан није хтио да буди свештеника и заспао је са иконом у узглављу . Кад се ујутро пробудио, иконе није било. Свештеник је отворио цркву и она се налазила поред олтара гдје је остала док није изграђен нови храм”, каже свешеник Васиљевић.

И још једно, од бројних чуда у скорије вријеме, догодилло се са иконом Чајничке Краснице. Кујунџија Андрић је, кад је украшавао, мјесто гдје се налазио скоро угљенисани лик Јована Крститеља, пресвукао младом јагњећом кожом. Прије 13 година на дан Усекованија главе Светог Јована Крститеља, лик свеца се указао на дрвету и кожи и вјерници га сад могу видјети”, нагласио је Васиљевић.

Стара камена црква у Чајничу изграђена је 1492. године. Градња нове великих димензија завршена је 1863. године. У црквеној ризници чува се драгоцјена књига Чајничког јеванђеља.

БН телевизија