БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ НА 9. СИЈЕЛУ ГАЧАНА У БЕОГРАДУ: Историја је показала да је Херцеговина перјаница васколиког српства!

БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ НА 9. СИЈЕЛУ ГАЧАНА У БЕОГРАДУ: Историја је показала да је Херцеговина перјаница васколиког српства!

  • Клуб Гачана наставио је традицију завичајних окупљања у Београду. Тако се у суботу, 16. фебруара 2019. године, у ресторану центра “Сава”, окупило око 500 Гачана и њихових пријатеља.

Изнад сцене био је постављен банер на коме је приказана карта Старе Херцеговине, са јасно омеђеном територијом од прије 565 година из времена Стефана Вукчића Косаче и стиховима пјесме “Моји очеви” највољенијег херцеговачког пјесника Алексе Шантића од чије смрти се недавно навршило 95 година.

Програм је започео гусларским поздравом Срђана Авдаловића, чланом најтрофејнијег гусларског друштва у Србији “Стара Херцеговина”, да би потом присутне госте поздравио предсједник Клуба Гачана Светозар Црногорац који није крио задовољство због великог броја младих.

ЦРНОГОРАЦ: Партијске освете су израз примитивизма, а не части и јунаштва!

Он је нагласио да ће Удружење и у овој години наставити са бројним активностима које ће се базирати на подсјећање на чувене гатачке породице.

– Имамо коме да се вратимо, породици Грђић. чији су чланови оставили значајан траг у српској политици у првој половини XX вијека, али и чувеним Зимоњићима, Ковачевићима, Слијепчевићима….– рекао је Црногорац и као један од важнијих пројеката најавио репринт књиге Новака Мандића Студа “Земља звана Гацко”.

Црногорац је присутне подсјетио и на велики јубилеј 800 година Епархије ЗХИП, коју је давне 1219. године основао Свети Сава, са сједиштем у Стону, при цркви Пресвете Богородице. Помињући херцег Шћепана и његовог стрица Сандаља, Црногорац је позвао Херцеговце да кад год су у прилици обиђу цркву Светог Ђорђа у Доњој Сопотници код Новог Горажда, задужбини Херцега Шћепана из 1446. године.

Црногорац је такође истакао да нема Херцеговца који не љуби Републику Српску истичући да је обавеза свих Срба да поштују скоро 30.000 жртава, али исто тако потреба да се не стварају омразе и додатне подјеле.

– Резултате наше ратне омладине не би смјели компромитовати дискриминацијом демократије, куповином избора и партијских прелетача, партијским запошљавањем, кумовском приватизациом и претјераним задуживањем. Партијске освете су израз примитивизма, а не части и јунаштва. Знамо да најбоље људе бацамо на маргину друштва, а они имају свој понос и достојанство и ћуте – рекао је Црногорац. Он је исказао и дубоко незадовољство што финансијска помоћ која долази од Владе Републике Србије није праведније расподјељена.

Погача и со за добродошлицу

– Подјела новца која се врши углавном по партијском кључу крајње је неморална и ненормална. Неки би требали да се стиде због тога. Не може се то правдати ријечима “припремили смо пројекте”, а заправо само се партијским каналима на вријеме сазнало да ће бити новца. Кад народ напусти рубне општине биће касно – нагласио је Црногорац и упутио поздрав Радовану Караџићу и Ратку Младићу да “што лакше издрже свјетску омразу и неправду наметнуту читавом нашем народу.”

На крају разговора захвалио се свим спонзорима овог сијела и посебно на великом ангажовању члановима удружења Трифку Вуци и Слободану Драшковићу.

Благослов оца Лазара 

Скуп Гачана благословио је некадашњи парох ове општине свештеник Лазар Манигода, који je подсјетио на празник Сретења и дан Светог Симеона. Отац Лазар није заборавио да подсјети и помоли се Господу за протојереје Ивана Гргура и Рада Зеленовића и све уснуле у Господу.

АНТУНОВИЋ: Бебе донијеле највећу радост Гацку

И овога пута поздраве из Гацка пренио је замјеник начелника општине Гацко Радојица Антуновић, који је истакао да је српска престоница заједничка свима. Он је рекао да га посебно срећним чини податак да је у протеклој години у Гацку рођено 104 беба скоро дупло више него у 2017. години. Антуновић је рекао да је општина препуштена сама себи, али да се упркос томе у Гацку доста тога ради на инфраструктурним пројектима, од којих је издвојио два као посебно значајна.

– Почели су радови на доградњи водоводног система са изворишта Придворица. Вриједност радова је већа од 5 милиона конвертибилних марака, а на прољеће креће изградња двије спортске дворане које ће коштати око 3 милиона марака- истакао је Антуновић и позвао све људе добре воље да дођу у Гацко.

Након здравице угледног новосадског бизнисмена, али и великог добротвора Марка Милошевића, окупљенима се обратио и гласовити пјесник Благоје Баковић, који је веома бираним ријечима говорио о Србима из Херцеговине.

БАКОВИЋ: СВЕ БИ БИЛО ДРУГАЧИЈЕ ДА СМО НА ВРИЈЕМЕ УЧИЛИ ОД МРАВА…

– Одговорно тврдим да су људи исто оно што и месо при кости, тако су и људи који су при камену бољи и јачи, него они који расту при глини и иловачи. Зато мислим да су људи од рода и земље Херцегове племенитији онолико колико је племенитији и тврђи камен. Управо тај камен вјере Херцеговци су сачували, а историја је показала да је Херцеговина перјаница васколикога српства – рекао је Баковић који је потом казивао стихове своје пјесме “Сећање на мрава”.

– Када се пјесник једног честитог и многострадалног боготражитељског народа какав је српски сјећа мрава, обично их се сјећа у немравље доба, јер да смо ми Срби учили од мрава о њиховим мравињацима, о њиховим и нашим шумама шта треба да урадимо за наш мравињак, не бисмо доживјели да нас мравоједи спасавају “милосрдним анђелима” а ми да им кличемо како мравоједи немају алтернативу и како треба да се из мрава претворимо у мравоједе не би ли избегли мрављу судбину коју није избегао ниједан мравињак и ниједан мрав- рекао је Баковић. Поносни Србин казивао је стихове пјесме “Пољубац” у којој је веома сликовито описано данашње стање његове родне Црне Горе.

Професор Војо Манојловић саопштава имена најбољих гатачких студената

СТУДЕНТКИЊА МАЈА СКОКО НОВЧАНУ НАГРАДУ ПОКЛОНИЛА ДЈEЦИ СА КОСМЕТА

Професор Војо Манојловић прогласио је најбоље гатачке студенте за ову годину и то Дијану Тепавчевић Дијана, студенткињу четврте године Филолошког факултета ( руски језик) са просјеком 9,83. Маји Скоко, студенткињи треће године Елелктротехничког факултета са просјеком 9,67 и Раду Црногорцу, студенту четврте године Факултета политичких наука и добитника награде Фондације Предраг Симић коју додјељује породица Предрага Симића и амбасада Словачке.

Славко Гојковић и Раде Црногорац

Новчане награде уручио је Славко Гојковић, а посебно је поздрављена одсутна студенткиња Маја Скоко која је своју награду прослиједила Фонду за помоћ дјеци Космета.

ЗЛАТНЕ ПОВЕЉЕ СВЕТОЗАРУ ЦРНОГОРЦУ И МИЛЕНКУ ЈАХУРИ 

Трифко Ћоровић, уредник портала Слободна Херцеговина, који је и медијски покровитељ свих херцеговачких дешавања у Србији, поводом пет година од оснивања овог сајта уручио је Златну повељу Светозару Црногорцу. У образложењу је истакнуто да се ова повеља додјељује за “слободну ријеч и мисао, доброчинство и изузетан допринос у очувању имена, насљеђа, културе и обичаја српске Херцеговине у матици Србији”.

Ћоровић је овом приликом Златну повељу уручио и Миленку Јахури, предсједнику СНД Пребиловци за “храбро и достојанствено свједочење жртве народа Пребиловаца и изузетан допринос у очувању имена, насљеђа и културе сјећања српске Херцеговине у матици Србији”.

Већ по традицији приређена је и богата томбола у којој су међу наградама била два пршута, печено прасе, пет литара дуњоваче, али и вриједне књиге Ранка Гојковића, СПКД Просвјета, Сабрана дјела Радослава Братића, умјетничка слика, гусле и икона триптих Светог Василија.

Током вечери највећу пажњу гостију привукао је познати српски глумац Вук Костић, који је веома дуго и стрпљиво удовољавао свима који су имали жељу да са њим направе заједничку фотографију. Није крио добро расположење, а како је објаснио на сијело Гачана није дошао случајно.

Вук Костић и Светозар Црногорац

– Најпознатији Црногорци у Херцеговини, моји су кумови – рекао је Костић уз осмјех је објаснио да је ријеч о вишегодишњем пријатељству са породицом Црногорац.

– Чињеница је да и поријекло моје породице допире до жупе Никшићке, а веома волим и радо идем у Херцеговину у којој заиста имам и пуно пријатеља – рекао је Костић.

У програму су још учествовали првак београдске опере Љубиша Беговић, пјесникиња Драгица Ивановић из Гацка, пјесник Угљеша Слијепчевић из Црвенке, мушка пјевачка група Сава Владиславић из Гацка, а за пјесму и провјерено право херцеговачко расположење потрудио се Богољуб Боле Бошковић са својим бендом из Гајдобре.

 

Организатори су се посебно захвалили спонзорима: Дејану Слијепчевићу, Родољубу Драшковићу, Жељку Влаховићу, Дарку Бајчетићу, Марку Кртолици, Воју Манојловићу, Петру Црногорцу, Марку Милошевићу, Андреју Шуши, Милети Кекићу, др. Милимиру Кошутићу, Славку Гојковићу, Трифку Вуци, Дејану Мастиловићу, Ранку Гојковићу, као и општини Гацко и СПКД Просвјета Гацко.

Међу гостима су били представници свих херцеговачких удружења у Србији, комплетна редакција листа Нова Зора предвођена Милошем Ковачевићем и Габријелом Братић, чланови борачке организације из Гацка, као и велики број угледних љекара, привредника, просвјетних радника…

Програм је на свој особен начин водио Миливоје Бештић који је током вечери подсјетио да је наредни херцеговачки скуп у суботу, 23. фебруара 2019. године, када ће се на истом мјесту по јубиларни 10. пут окупити Невесињци и пријатељи Невесиња.

 

Све фотографије са 9. сијела Гачана можете видјети овдје

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина