Билећка шампионка Анђелка Вуковић: Цицвара се кува срцем!


  • Анђелка Вуковић је дио екипе КУД „Зора Херцеговине,“ која је побједник прве Цицваријаде у Билећи.

andjelka

Извор: Слободна Херцеговина
Текст и фото: Петар Салатић

Она је за Слободну Херцеговину открила како је научила спремати цицвару као и неке мале тајне које је неопходно примјенити да би овај чувени херцеговачки специјалитет био добар.

Како сте дошли на идеју да се пријавите за прву Цицваријаду?
– Иницијатори да се уопште пријавимо као екипа, биле су Сања Грубачић и Биљана Шакотић, челници локалног КУД-а “Зора Херцеговине.” Ми смо, иначе, кућни пријатељи, па су оне знале да знам те неке тајне у спремању цицваре. Тако да сам, помало на њихов наговор, одлучила да будем дио њихове екипе.

Ко Вас је научио да добро спремате цицвару?
– Највише, уопште о кувању, сам научила од мајке, а један од тих рецепата била је и цицвара. Уствари, кување цицваре је у насој породици традиција. Ја сам научила од своје мајке, она од своје… Наравно, неке нове детаље научила ме је и свекрва, тако да су сви они помало заслужни за овај успјех.

Када сте први пут спремили цицвару?
-Прву цицвару сам спремила са 15 година. Било је то за Божић, мајку је чини ми се бољела глава, а по обичају, цицвара се морала спремити. Сјећам се да су сви били одушевљени, што је за мене представљало исти понос, као што представља и ова награда. Ипак, то је био први пут да спремам и на сву срећу јако успјешно.

Рекли сте да је спремање цицваре породична традиција. Колико су Ваше ћерке заинтересоване?
– Оне живе у овом новом времену, када се толико и не поклања пажње традицији и старим народним обичајима. Али, ја се ипак трудим да их научим. Једна ћерка игра фолклор , дјелимично се бави очувањем народне традиције, па она можда показује и највише интересовања. Али, уколико их ја не научим, свекрве ће сигурно.
cicvara
Која је тајна добре цицваре?
– Tреба велико искуство, али и стрепљење и воља. Наравно, тајна је и у жељи и љубави са којом се спрема цицвара. Увијек су ми говорили да знам добро спремити цицвару, тако да је ово такмичење било и својеврсна провјера мене саме, да видим да ли су били у праву. Изгледа да јесу. Али, наравно, треба добар домаћи кајмак, цијели сир и брашно (пшенично или кукурузно).

Поред Вас, у спремању су учествовале Сања Грубачић и Биљана Шакотић. Колико су Вам оне помогле?
– Прије свега , оне су, као што сам рекла, биле иницијатори да се ја пријавим. Наравно, доста су ми помогле, јер и оне знају добро направити цицвару.

Која је била награда?
-За награду су се побринули Микрофин и Витинка. Нас три смо добиле сач, котлић и пакет поклон фирме Витинка.

Да ли ћете се пријавити идуће године, уколико буде организовано слично такмичење?
– Наравно да ћу се пријавити, јер је то мој хоби. Једино ми је жао сто нисам спремила већу количину, јер нису сви могли дегустирати. Овом приликом жељала бих да честитам Сањи и Биљи, које су за побједу исто заслужне као и ја. Али прије свега, циљ ове Цицваријаде било је дружење.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар