НАСЛОВИ

ЦИЦВАРА СА КЛИЊА

  • Заштитни знак подручја, синоним за радост породичних сусретања, пуноћа укуса, још када је Цицвара са медом, е то је потпун хедонизам непца, ока и срца.

www.coolinarika.com

ЦИЦВАРА је у Херцеговини више од јела, то је мисао на Божићно јутро, мирис тамјана, топли восак на рукама који са свијећа мирбожница капа по дјечјим прстима и грије, и данас док смо остали дјеца иако смо одрасли људи, то је очево насмијано лице док нам дијели свијеће, слама на поду и ораси, жито којим засипамо полазника и на трпези шерпа у којој се огледнула планинка, како се тад звала жена у кући која је радила око мрса и млијека, а то је бака, мајка, стрина, тетка…

Цицвара се убраја у стара херцеговачка јела, јер етнолошки подаци говоре да се кува одвајкада у овим крајевима. Најстарије рецептуре су записане још у манастирским књигама и у њима се цицвара припрема од брашна житарица, прије свега пшенице, али и ражи, јечма, кукуруза.

Потребни су и маслац и кајмак као неопходне масноће за добру цицвару.

Надалеко је позната цицвара са Клиња (www.coolinarika.com)

Како се прави цицвара?

Прво се растопи масноћа па јој се затим дода вода, брашно и онда мијеша са безграничним стрпљењем, јер тек када се брашно сасвим сједини са растопљеним кајмаком и постане једнолична маса без грудвица, и када почне да се одваја од зидова посуде у којој се справља, цицвара је готова (за отприлике 250 грама кајмака треба потрошити 4-5 кашика брашна). Велики мајстори кухиње тврде да постоји и једна „мала тајна”- никако не смије да се мијења смијер у коме се мијеша цицвара, то мијешање мора да буде непрестано и у једном те истом ритму.

Цицвара се служи топла и најљепша је кад се у процесу спремања сем пшеничног дода кукурузно брашно.

Ово је јело које је у бројним херцеговачким домаћинствима неизоставан дио божићне трпезе, а укућани по старом обичај се цицваром мрсе и прво што се ујутру на Божић стави у уста је цицвара.

Цицвара са медом за сладокусце

 

У кухињи мотела Клиње од његовог почетка рада па до затварања како се присјећа Зора Делић и дан данас, некад радница УиТ-а Гацко, се направило безброј цицвара и надалеко је Клиње било познато баш по цицвари и пастрмци. Тако су давних 70-80их прошлог вијека на путу из Београда ка Дубровнику и обрнуто и из свих праваца и циљано бројни, доктори, умјетници, глумци, књижевници, генерали, амбасадори долазили на Клиње на цицвару. Чак урбана легенда помиње и једног кинеског амбасадора у посјети Клињу. У прекрасном природном окружењу боја неба, воде, четинара и феноменалне локације самог мотела не мали број посјетилаца се задржавао и дуже.

НЕКАД БИЛО, ДАНАС ЧЕКА РЕСТАУРАЦИЈУ: Мотел Клиње у Херцеговини код Гацка

Захваљујући радницима, куварима, конобарима, особљу који су дисали као једно и спремно дочекали угостили и испратили сваког ко дође и по оној старој “добар глас, далеко се чује” боља реклама им није ни требала.

Како Зора каже прву цицвару је на Клињу направио Ристо Марковић, а правили су Стана Марковић, Милена Бошковић, Даница Милетић и сама Зора, која каже, ко је ту радио знао је и направити цицвару. Сретна су то времена била, нажалост мотел Клиње не ради данас, остаје прича и нада да неће дуго проћи док замирише поново Клиње на цицвару са медом и на пастрмку, док се зачује смијех и заори пјесма.

Језеро Клиње настало је у вријеме аустроугарске окупације, а име је добило по топоному Клини што представља мјесто гдје је ” уклињено”. Настало је по завршетку изградње камене лучне бране „Клиње“ која је трајала између 1891. и 1896. године. За везивање камених блокова од којих су сачињени зидови бране, кориштен је пепео лаве са вулкана Везува, у Италији. Брана која је прављена за потребе наводњавања Гатачког поља, је прва лучна брана на простору бивше Југославије.

Језеро је површине око 26 хектара и запремине 1,7 хм³ воде. Језеро Клиње је прво вјештачко језеро на простору Републике Српске. Створено је за потребе наводњавања Гатачког поља у сушним периодима године. Ово акумулационо језеро се водом напаја из ријеке Врба, Драмешинка и Жањевица.”

Само језеро има магичну енергију и сви писци, сликари, пјесници, фотографи покушавајући ухватити тај звјездани одсјај у смарагду ноћи и пуноћи свих боја дана нашег лијепог језера Клиње остајали очарани.

Можда је магија ипак у љубави јер дјелује да све љубави које су се ту родиле и даље живе ту, ушушкане, недодирљиве, па својом љепотом пјевају са птицама док је неба и земље и оних који их се сјећају.

Цицвара са Клиња је остала до дана данашњег знак препознавања и заштитни знак једног поднебља и времена и колико год изнова писали о њој сваки пут још љепше мирише. Добри моји, до неке нове приче остајте нам здраво.

 

Драгица Ивановић / Књижевна радионица Кордун

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Nikola Reply

    Pa ovi danasnji pisci i novinari tek toliko da nesto napisu i popune stranice.Ovo na slici nije cicvara,niti odgovara boji nekadasnje cicvare,koju je pravila moja pok.baba i zene po Hercegovini.Prvo.cicvara se pravi od malo krupnije samljevenog psenisnog brasna na vodenom mlinu.Pored pobrojanih sastojaka tu se dodaje i cijeli sir,ili sir koji se ujesen usiri od nevarenog mlijeka,jer je podjesen to mlijeko najgusce,Ovaj sir se cuva u grudama u kacama,Najbolje je za ovu priliku usiriti i zimi cijeli sir,jer vazda ima neko kravu koja se muze.Sir se ne moze dugo cuvati u kacama,a stavljanjem u mijeh on dobija drugu aromu i nebi bio podesan,Sir se u cicvari rasteze do tankih niti i treba biti majstor da se kasikom odvoji cicvara iz tanjira,Dodavanjem meda cini posebnu draz za sladokusce,docim cicvara ne gubi od svoga ukusa iako nije dodat med i neki ljudi vise vole cicvaru bez meda.Tek sve ovo kompletno daje cicvari,tako neodoljiv okus i miris.Posebno integralno psenisno brasno iznad svih ovih sastojaka.

Оставите коментар