Они мало старији добро памте њихов укус и боју. Прије Другог свјетског рата жуте лубенице су се гајиле на нашим просторима, али им се семе затрло, постало заборављено.
„Кад сам видио жути бостан на тезги, нисам могао да му одолим“, каже Мирко, пензионер.
–Само сам их овде видио и сад долазим овамо само због њих. Укус и мирис ме увек врате у дјетињство. Сјетим се живота на селу, како смо их као мали јели одмах по брању, на њиви.
Да старији суграђани највише пазаре жуте лубенице потврђује продавачица која их узгаја у Попинцима.
„Ми смо их ове године први пут посадили и то тек 500 семена из страха да се неће добро продавати. Ипак, купују се. Ко их проба једном, увијек се врати поново“, говори продавачица са осмехом.
Жуте лубенице се у већим количинама узгајају у Азији. Својеврстан ужитак представља када се жуте и црвене лубенице, расхлађене, нађу на једном тањиру.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
