• У искреној радости због великог националног јубилеја коме брзо стижемо у сусрет – 100 годишњици првог српског медицинског факултета, а која се навршава у децембру ове године – дијелим ову причу и фотографију са вама.

Као прилог прослави вијека Медицинског факултета у Београду – матице српске научне медицине (укључујући фармацију, стоматологију и ветеринарску медицину) – а из кога су настали сви медицински факултети у савременој Србији, као и они у данашњој Сјеверној Македонији, Црној Гори те већина у Босни и Херцеговини,
било ми је задовољство данас посјетити најстарију српску болницу – Земунску болницу.

Када кажемо најстарија српска болница то чинимо по критеријуму непрекинутог медицинског рада заснованог на научним основама званичне медицине.

Историја српског болничког лијечења засигурно је везана за наше прве велике манастире, Студеницу, Хиландар и Милешеву, а гдје су у 12. вијеку од Светог Саве основане манастирске болнице за народ и монаштво. Иако су оне увелико важан зачетак нашег болничког система ипак нису могле одржати континуитет медицинског рада, а научна основа је у то вријеме била врло скромна, као и свуда у свијету. Но важно је нагласити да су православни манастири зачетници српске болнице, и да су најстарији медицински уџбеници монашки преводи са грчког медицинских текстова великог арапског љекара Авицене, те Хипократа и Галена, а чувају се у Хиландару.

Земунска болница је званично установљена 25. фебруара 1784. године и то спајањем већ постојећих, римо-католичке и српско-православне болнице, које су дјеловале при земунском градском карантину ткз. Контумацу.
Српска болница је у то вријеме дјеловала уз Николајевску цркву у Земуну, најстарију православну цркву у данашњем Београду.

У развоју Земунске болнице значајна ће бити и 1887. година, када градске власти у службу медицинске његе Земунске болнице примају чувени римо-католички ред часних сестара од милосрђа – Ред сестара милосрдница Светог Винка Паулског. Овај женски католички ред свој монашки живот посвећује њези, бризи и помоћи за болесне и усамљене, а у славу Светог Винка из Паула у Француској. Прве сестре милосрднице су у Земун дошле из Загреба, а и до данас су се ту задржале. Некада их је на одјељењима болнице радило и до 40, а данас их је остало тек 4, и већ су старице.

У Земунској болници ће свој хируршки стаж наставити велики професор и хирург др Војислав Суботић, који ће извршити велику реформу у раду болнице и од тада Земун постаје значајан хируршки оперативни центар.

Аутор текста испред главног улаза Реда сестара милосрђа Св. Винка Паулског у Земуну које су радиле при старој Земунској болници.

Професор др Суботић, заједно за проф. др Миланом Јовановићем Батутом, ће 1919. године постати утемељивач Медицинског факултета у Београду, а чији је званични рад отпочео 9. децембра 1920. године предавањем из медицинске анатомије. Био је и оснивач Катедре за хирургију Медицинског факултета у Београду, те његов први продекан и зачетник српске хирургије.

Земунска болница је 1901. године била међу првим које су добиле новооткривени рендген апарат, и то само годину дана послије додјеле Нобелове награде за откриће X-зрака.

Градска болница у Земуну је од 1974. године стекла статус Клиничке болнице у Земуну, а од 1984. је постала Клиничко-болнички центар Земун.

2004. године је прославила 220 година свог непрекинутог постојања и рада, за то вријеме пруживши медицинску помоћ и његу за више од 800 000 пацијената.
Данас је Клиничко-болнички центар Земун наставна база Медицинског факултета у Београду.

ГОРАН ЛУЧИЋ