• У Клубу Војске Србије у Београду 20.октобра 2018. одржана је завичајно-духовна моба, то јест, друго калиновачко сијело под слоганом: “ЗАВИЧАЈУ, МИ  ТЕ  ОСТАВЉАМО, АЛ` ТЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВЉАМО!”

Окупили су се Калиновчани и духовно сабрали, да се завичаја сјете, збор зборују, другују и људују, сјећања оживе, прецима одуже а потомке задуже. И срце и душу испуњавали су и срећом и радошћу. Ко им је дошао добро им дошао, а ко у дому остао – па и он о добру радио.

Из завичаја су им дошла браћа и сестре који су им душу напајала и опијала духом завичаја:  Замјеник Предсједника Општине Калиновик, господин Сладоје Радомир и чланови Пјевачког друштва “Вилино коло“ са народним гусларом. Са њима је била и најближа родбина ЧОВЈЕКА по коме се о Калиновику чуло на читавој планети Земљи: супруга Босиљка и син Дарко МЛАДИЋ.

Са њима је друговао и свјетски признат доктор медицине, који је дошао из Фоче, доктор Ненад Лаловић. Придружио им се и један од најплоднијих писаца поезије и историје, брат Петар Ашкраба са надимком Загорски. Неизоставни су били и учесници у стварању Српске државе са оне стране Дрине: Генерали, официри и борци ВРС. Сијело је увеличао и Предсједник свих завичајних удружења из Српске Херцеговине у Србији, као и Предсједник Завичајног клуба Гачана у Београду Светозар Црногорац. Да на млађима свијет остаје потврдила је и најмлађа учесница, петогодишња Сара Самоуковић.

Било је и оних који су се пожељели народа и обичаја свога завичаја и који су дошли чак из Швајцарске. За музичко расположење побринуо се познати музички бенд “МАРЕ БЕНД“. Да би сијело остало забиљежено побринули су се чланови медијских кућа: Радио-телевизије Србије и Републике Српске.

Једном ријечју, на сијелу су били сви људи добре воље, који су на самом почетку у стојећем ставу, одали почаст Химни Републике Србије.

Како би  био и господу  Богу  мио, овај дивни сабор и трпезу љубави благословио је Прота Милутин Илић. Поштујући традицију и обичаје, званицама се обратио домаћин сијела, брат Велемир Стојановић, који је поздравио и захвалио се свима присутнима и упознао их са значајем и садржајем сијела уз жељу за добро расположење па да се и идуће године опет окупимо.

У духу народне пословице да “није богат онај ко има, него онај ко дарива“, изражена је захвалност људима добре воље, који су припомогли да се сијело одржи. Њихова скромност и хуманост се огледа и у израженој жељи да се не помињу њихови дарови али, да се неби о њих огријешили, поменимо њихова имена: Сладоје Драгомир, Пурковић Марко, Белемир-Вељо Стојановић, Елез Винко, Ратко Лаловић, Момо Мандић и општина Калиновик.

Прије посљедњег рата Калиновик је био општина са најмање становнка а највише факултетлија, а са пресјеком актуелне ситуације, све присутне је до детаља, упознао Замјеник предсједника Општине Калиновик, господин Сладоја Радомир, који је за идуће сијело рекао да ће Општина организовати превоз једним аутобусом са људима који живе у завичају.

Обичај је, кажу, од вајкада, да скуп људи ког весеље краси, да се неко здравицом огласи! Како се то ради у завичају, показао је брат Јеремић Ведран!

На ову завичајну смотру дошли су чланови Пјевачког друштва “Вилино коло“ из Калиновика (Милица Огњеновић,  Кристијан Лаловић, Ведран Јеремић, Давид Кокић, Јована Лаловић и Невена Станић) са њиховим оснивачем Тањом Лаловић. Они су донијели оно што смо ми оставили, душу и топлину нашег завичаја, они су дошли са поруком: Не дајте да нам се огњишта угасе, а икону и кандило паучина покрије. Одјевени у народну ношњу, током својих наступа они су на вјешт, интересантан и емотивно дирљив начин ткали шарену простирку народног завичајног стваралаштва и славујским појањем предочавали да пјесма и свирка чине народ; да није зло, чути и знати туђу пјесму али зло је заборавити и не знати своју.

Гусле су наше историјско памћење. Као ни једна библиотека, гусле умију сачувати од заборава вишевјековне, по нацију веома важне, догађаје и доживљаје. Сачувамо ли гусле од заборава – сачуваћемо и себе.То је у два наступа потврдио члан гусларског друштва “Загорје“ из  Калиновика, народни гуслар  Невенко Јокичевић, са пјесмама о Калиновики и Генералу Ратку Младићу.

Добро знано је, да је Загорје, гнијездо многих буна и устанка за слободу. У отаџбинском рату `92-`95, Загорје је изњедрило свима знаног команданта, који је већ ушао у историју и поезију, у пјесму и причу – ђенерала ВРС: Ратка Младића! Генерал Драган Лаловић прочитао је  телеграм подршке Ђенералу Младићу.

Неимар који убједљиво ради најбоља кандила по узору на Светосавско кандило са Хиландара, и које краси славске иконе многих домаћина, дародавац Ратко Лаловић, уручио је кандило породици Ратка Младића. По пријему дара, син Ђенерала Младића, Дарко се захвалио и све присутне информисао о дешавањима везаним за оца.

Званице сијела су имале могућност да својим потписом подрже иницијативу Удружења грађана „Херцеговино моја ђедовино“ за асфалтирање регионалног пута Калиновик –Невесиње.

Поздраве и жељу да сијело буде успјешно изразили су: Генерал Радован Грубач-ратни комадант ХК, тренутно у завичају у Требињу; Божидар Пашајлић-Предсједник Удружења Херцеговаца из Вршца, тренутно у Шпанији; брат Бранислав Церовина из Канаде и многобројни поштоваоци завичајних окупљања.

У другом дијелу сијела чланови оркестра “МАРЕ БРЕНД“ су као врсни мајстори добре забаве и расположења, веома вјешто и успјешно наставили са напајањем душа и дамара свих присутних.

Миленко Савов Лаловић