• Бесједа владике Григорија изговорена на освештању Храма Васкресења у Пребиловцима 8. августа 2015. године

Ову проповијед започињем попут Светог Петра Херцеговачког и Сарајевског који је као заточеник у логору Јасеновац, подигавши руке, почињао присилну проповијед са ријечима Драги Боже! Вјероватно се чудећи злу!
Данас, дивећи се добру Божије милости, подижем руке и говорим: драги Боже! И објављујем вама и свим људима:
Ево дана који Господ изабра да у њему буду прослављени до јуче незаштићени, а сада наши заштитници. Ово је дан који је створио Господ! Након седамдесет и пет година лутања и страдања који су трајали и послије њихове страшне – мученичке смрти, њихово присуство испуњава данас Пребиловце, Доњу Неретву и све нас. Стога вас љубазно молим, браћо и сестре, удиишите ваздух пажљиво и ступајте обазриво, јер сте на земљи светој, наквашеној крвљу, сузама и прахом мученика који нам постадоше вјечни заступници пред Господом у Царству Небеском. Ево дана, драга браћо и сестре, у којем ми, у молитвеном скрушењу, приклањамо главе пред њиховом светом жртвом и сјенима.
Ако ослушнете трепет овог дана чућете хорове анђела са којима пјевају пострадала дјеца, жене и старци! Радујемо се и славимо са њима овај свети дан у којем мир и смирај налазе сви мученици херцеговачки! Они чије кости данас спустисмо у свету земљу, али и они чији остаци и сада почивају на дну јама безданица и безименица! И они се једнако радују данашњем дану и догађају несвакидашњем и славе овај празник са нама.

Ако утишате срца и пажљиво ослушнете, чућете и молитву њихову којом вас ови мученици преклињу да испуните душе своје праштањем и смирењем. Да изагнате сваку злу и задњу мисао, да земљу на којој стојите гледате с љубављу и добротом како се никада и никоме слично злодјело не би више поновило. Народе Божији, сјећање је дивно и памћење похвално, а злопамћење је највећи гријех, који у смрт води. У дну своје душе ослушните новомученике како у глас славе Господа и данашњи празник, благодарни за све, и за ваше сјећање, са захвалношћу што им ово небо спуштено на земљу, ову љествицу која иде од земље до неба, овај небоземни дом саградисте, који ће се бранити љепотом, као што је лице старца Вукашина љепотом поразило зло и злочинца.
Гледају на вас, драга браћо и сестре, из Божијег наручја, и тиху молитву вам у срце спуштају, чине вас да одете са овог светог мјеста без трунке мржње и жеље за осветом. Моле вас да одете одавде радосно и достојанствено, славећи побједу живота над смрћу, љубави над мржњом, доброте над злошћу, побједу Васкрсења над смрћу. Спуштају свету молитву у ваша срца и душе и преклињу вас да овај простор засијете животом и добротом! Њихова света молитва је за нас заповијест, браћо и сестре, и аманет који неизоставно треба да испунимо и на који се обавезујемо пред њиховим светим мученичким костима, толико страдалим.

Побједа њихова је побједа Христова. Њихова побједа данас је објава да је зло немоћно на дуге стазе, поготово за вјечност.