•  Саборна црква Свете Тројице у Мостару, која је у изградњи, прославила је данас своју славу Тројчиндан, а литургију је служио његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије са бројним свештенством Епархије.

„Када градимо нешто попут ове цркве, у коју улажемо огромни напор да сложимо камен на камен, сјетим се да је све узалудно ако не буде јединства и љубави између људи. Важно је да чувамо јединство и љубав међусобну јер тако изграђујемо ову цркву. Зидамо камен на камен и љубав на љубав“, рекао је владика Григорије.

Владика вјерује да ће до 2019. године, када се прославља 800 година од оснивања Епархије захумско-херцеговачке и приморске, храм бити изграђен.

„Надам се да ћемо изградити и школу и да ће живот Срба у Мостару за те двије године бити знатно бољи него што је данас. Није да кукамо, али треба нам више радних мјеста за младе људе који живе у Мостару“, рекао је владика Григорије.

Кум славе цркве био је по други пут Мостарац са београдском адресом Александар Ћириловић, који несебично годинама исказује љубав према Мостару.

„Драго ми је да сваке године са нама славу цркве долази да прослави све више људи који нису Мостарци, ни Херцеговци и што и данас имамо све више људи који воле Мостар“, рекао је Ћириловић.

На слави цркве били су бројни гости и званичници, међу којима и државни секретар у Министарству рада Србије Ненад Иванишевић, народни посланик у Скупштини Србије Милимир Вујадиновић, народни посланик у Скупштини Републике Српске Илија Таминџија, министар правде БиХ Јосип Грубеша, представници Владе Херцеговачко-неретванског кантона и Града Мостара, те начелници и представници источнохерцеговачких општина.

Посланик Вујадиновић, који је рођен у Мостару, нагласио је да му је драго да може допринијети напорима које Влада Србије чини да помогне Србима у Мостару.

„Драго ми је да духове прошлости остављамо иза себе и празнике попут овог прослављамо са људима других вјера и нација због будућности наше дјеце. То је циљ свих нас“, навео је Вујадиновић.

Саборна црква изграђена је 1873. године и била је саборни храм Епархије до 1992. године, када је 15. јуна запаљена, а потом минирана и порушена до темеља. Саборна црква била је највећи православни храм на Балкану до краја 19. вијека.

Обнова је почела 2010. године, али иде јако споро, јер је за грађевинске радове потребно више од осам милиона КМ. Црква се зида камен по камен, потпуно исто као што је грађена и 1873. јер је ријеч о националном споменику културе.

Тренутно се раде куполе и кров, а план је да се црква озида до 2019. године када Епархија захумско-херцеговачка прославља 800 година од оснивања.

Срна