Првом сесијом на тему „Академска теологија – проблем одређења и њеног мјеста у Цркви“, у позоришној сали Културног центра почео је симпосион „Теологија у јавној сфери“, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Годишњи научни скуп који се бави односом теолошке мисли и актуелних питања политике, економије, науке, културе и умјетности и у свом трећем издању у Требињу до 6. фебруара окупиће више од двадесет учесника – научних радника богословске и академске заједнице, уз стотињак гостију из региона и свијета.
Домаћин скупа, епископ захумско херцеговачки и приморски Григорије, истакао је да је значај симпосиона у дијалогу људи различитих искустава, академских биографија, професија, али и нација и религијских припадности.
„Сваки сусрет два човјек је значајан, акамоли сусрет стотину људи. Оно што је најважније и што нам је посебна радост – то је што се овај сусрет догађа на нашем Требињу. На сесијама ће бити отворене веома важне теме, али мислим да мање значајно неће бити и оно што се буде догађало између сесија – у сусретима и разговорима учесника и гостију скупа“, рекао је владика Григорије.
Говорећи на отварању трећег симпосиона у Требињу, министар науке и технологије РС Јасмин Комић истакао је да су питања улоге теологије у савременом свијету од изузетног значаја у времену „пољуљане етичке и моралне вертикале“, када нам човјечанство изгледа „као брод којем се покварио навигациони уређај па бесциљно тумара узбурканим морем“.
„Данас живимо у ери конзумеризма у којој, парафразираћу Оскара Вајлда са краја 19 вијека, људи знају цијену свему, а вриједност ничему. Људски род је довео планету пред руб и мора пронаћи начин како би излијечио себе“, рекао је Комић, додајући да „човјек без духовне компоненте – и није човјек“, те да „све више људи поставља питање какав је смисао посједовања ствари – ако нисмо срећни“.
Директор Републичког секретаријата за вјере у Влади РС Драган Давидовић рекао је да сва до сада постављена питања и она будућа, која ће тек бити постављена на требињском симпосиону, представљају „покушај да се човек домогне обале спаса и да кроз различита промишљања дође до потребних одговора“.
„И овај скуп је такав нови покушај и цркве и нас, који смо у цркви лаици, да се изађе из неких старих оквира и да новим квалитетом покажемо колико и шта можемо у овоме свијету“, истакао је Давидовић.
Сваког дана симпосиона планиране су по двије сесије, а у уводној на тему „Академска теологија – проблем одређења и њеног мјеста у Цркви“ говорили су академик Владимир Премец, епископ Григорије и професор Владан Перишић, а модератор је био Марко Вилотић.
На другој данашњој сесији „Теорија еволуције и теологија стварања: између конфликта и хармоније“, од 16.30 говориће проф. др Алексеј Тарасјев, ђакон доц. др Здравко Јовановић, док је модератор Андреј Јефтић.
У пратећем програму симпосиона у 19 часова у Музеју Херцеговине биће отворена изложба „Савремена икона“.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
