ВЕЛИБОР ЂУРИЋ: Српски фудбал ће имати боље резултате када створимо амбијент да таленте претворимо у елитне играче!

  • Велибор Ђурић, инструктор ФСС и координатор УЕФА програма за едукацију тренера базичног фудбала за Србију у разговору за СХ каже да  би стварање академија за елитне младе играче моглo да препороди српски фудбал. Као највећу препреку на том путу види нестрпљење власника клубова који, науштрб развоја младих играча, желе тренутни резултат. У том кругу испаштају и тренери осуђени на бројне нелогичне компромисе.

 

Своје прве фудбалске кораке Велибор Ђурић је као дјечак са 11 година започео у родном Дубровнику, гдје је прошао кроз све селекције и стигао до првог тима тадашњег друголигаша Гошк Југа. Ратне околности су утицале да промјени средину и своју даљу играчку каријеру настави носећи дрес прволигаша Могрена, ужичке Слободе и Лознице.

По завршетку играчке каријере остао је у фудбалу доказујући се великим радом и посвећеношћу, а његов фокус одувијек је био базични фудбал и рад са младим играчима. Готово да нема пројекта намијењеног младим фудбалерима у Србији у коме Ћурић није дао свој допринос почевши од Београдске дјечије лиге, Минимакси лиге, Новогодишњих турнира што је била и најбоља препорука за позицију селектора млађих категорија ФС Београда. Данас је инструктор за базични фудбал ФСС, носилац програма за стицање УЕФА лиценци, као и бројних пројеката који би у будућности требали да регулишу категоризацију рада са млађим категоријама у Србији.

БЕЗ ДОБРЕ БАЗЕ НИЈЕ МОГУЋЕ РАЗВИЈАТИ ЕЛИТНИ ФУДБАЛ

  • Инструктор сте ФСС и координатор УЕФА програма за едукацију тренера базичног фудбала за Србију. Како наш фудбал стоји у односу на европске интеграције? У којој мјери се у Србији спроводи тај програм?

– Програм је стартовао још прошле године само под другим називом, такође уз сагласност и подршку инструктора УЕФА за овај регион. Када је програм едукације тренера у питању, могу да кажем да смо почели са спровођењем у исто вријеме кад и најразвијеније земље Европе. Мали проблем представља недовољно развијена свијест о значају базичног фудбала. У Србији се углавном говори о елитном фудбалу. Базични фудбал (Grassroots је међународни назив) је као што и назив говори основа фудбала. Без развоја базичног фудбала тешко је развијати елитни. Добра околност за Србију је што је фудбал најпопуларнији спорт и играју га или прате – сви. Специфичност Србије у односу на већину чланица УЕФА је што је базични фудбал у свим клубовима, па и највећим, измијешан са елитним. У Србији не постоје академије за елитне млађе категорије са строго селектираним играчима сем у неколико клубова. Не постоје ни у сениорској конкуренцији стриктно одвојени рангови такмичења за професионалне играче него су у истим клубовима често професионалци и аматери.

Селективно окупљање инструктора ФСС

  • Прије пет година наша репрезентација до 20 година постала је првак свијета. Да ли је то потврда да се у Србији добро ради са млађим категоријама?

– То је велики успjех, али није потврда да се добро и темељито ради. Проблем у Србији често представља чињеница да се тренери у млађим категоријама углавном баве развојем својих тимова чиме утичу на тимске успјехе у млађим категоријама. Тако се запоставља развој играча. На тај начин током развојног процеса изгубимо велики број талентованих играча а многи и напуштају прерано фудбал. Потребно је пажњу усмјерити на играче, али тренери, углавном, немају подршку у клубовима за успјехе који се мјере у дужем периоду. Зато се опредијеле за формирање тима како би кроз успјех екипе представили свој рад.

ШКОЛЕ ФУДБАЛА МОРАЈУ ДА РАДЕ У УРЕЂЕНОМ СИСТЕМУ

  • Утисак је да је Србија преплављена школама фудбала. Да ли се свуда ради по истом програму? На који начин да родитељи препознају шта је најбољи избор за свако дијете?

– Ускоро треба да почне са реализацијом пројекат под називом „Категоризација млађих категорија ФСС“ чији сам аутор. На основу пет група критеријума, сваки клуб треба да добије одређену категорију. На основу категорије моћи ће и да носи назив школа фудбала, академија фудбала или сличан назив. Један од критеријума је развојни програм за играче. Надам се да ће ускоро у Србији већина радити на сличан начин. ФСС ће да даје препоруке и упутства за израде развојних програма. Велики број школа у Србији не представља проблем уколико су у оквиру уређеног система. Данас је већи проблем што многи раде илегално. Тренери нису пријављени. Локалне самоуправе углавном не препознају друштвени значај и не финансирају ову област. Многи су убијеђени да је то лака и велика зарада за оне који то организују. Потребно је уредити област коришћења јавних спортских терена.

ПОГРЕШНО ЈЕ НА СПОРТ ГЛЕДАТИ КАО НА ПОСАО
  •  Живимо у времену експанзије интернета у којој су дјеца често физички неактивна. Колико то утиче на спорт уопште? Како бисте уопште оцијенили спортску културу у Србији?

– Можемо то да посматрамо и на начин да интернет омогућује промоцију спорта и здравог начина живота са више кретања. Мислим да се недовољно користе ови капацитети за промоцију и да неки из других сфера много више раде на томе. Интернет даје једнаке могућности за промоцију базичног фудбала на отвореном и видео игрица у стану. Потребна је промоција базичног спорта, па и базичног фудбала. Родитељи у Србији често кажу да уколико њихово дијете не може да буде врхунски фудбалер онда не треба да губи вријеме. Није то само случај у Србији, али често се све активности човјека посматрају као посао и могућност пословног успеха и на крају зараде. Потребно је развијати свијест о томе да је спорт посао само за један мали проценат оних који се активно баве њим.

ЏАБА НАМ ДОБРИ ТРЕНЕРИ АКО СУ ОСУЂЕНИ НА БРОЈНЕ КОМПРОМИСЕ

  • Познати смо као земља у којој сваки гледалац себе доживљава као селектора. Како бисте оцијенили квалитет српских фудбалских тренера?

– Србија има талентоване тренере, али околности и окружење у којима раде утичу да не могу да се испоље на начин на који то желе. Велики проблем је власничка структура у клубовима и начин на који се доносе одлуке по свим питањима, па и по питању тренера. Ријетки су тренери који имају повјерење клубова и стрпљење за рад у дужем периоду. Резултати се траже тренутно и то утиче да тренери праве много нелогичних компромиса што их додатно деградира.

  • Често се актери фудбалских утакмица жале на суђење. Као бисте оцијенили квалитет наших фудбалских судија и судијске организације?

– Грешке судија се дешавају свуда. Данас технологија омогућује да се исправе грешке и да оне што мање утичу на резултат. Нашим судијама, као и тренерима, проблем ствара окружење и недовољна заштита. Мислим да често судије стављамо као главне актере утакмица. Тренд је да у будућности исход утакмице што мање зависи од судија.

 

Велибор Ђурић на једном од предавања кандидатима за тренерску лиценцу

ОЛАКО ГУБИМО МЛАДЕ ИГРАЧЕ

  • Утисак је да у нашем сениорском фудбалу, наши млади играчи не добијају пуно прилика за афирмацију. Да ли је и на који начин могуће такав тренд промјенити?

– Велики проблем је недостатак старосне категорије од 18 – 21 године. То је прелазни период у којем се већина играча потпуно формира. Власници клубова журе да талентоване играче промовишу и продају много раније. Ријетки успијевају у томе, а већина није спремна за сениорски фудбал. Нереално је у исто вријеме очекивати да млади играчи у великом броју добијају прилику и да клубови имају спортски тимски успјех.

  • Наш фудбал је посљедњих година удомио велики број страних играча. Да ли су они донијели неки нови квалитет или су додатно лимитирали простор за афирмацију млађих домаћих фудбалера?

– Не рачунајући неколико изузетака који су изнад нивоа квалитета домаћих фудбалера, већина иностраних играча нису донијела нови квалитет. Мислим да би наши млади играчи уз мало стрпљења били на вишем нивоу. То не значи да не треба доводити иностране фудбалере. Потребни су квалитетнији који би били узор младим играчима по начину на који играју али и по односу према тренингу, обавезама и животу ван терена. Треба водити рачуна о томе када доводимо иностране играче. Исти принцип је потребан код ангажовања иностраних тренера. Мора да буде особа за узор, а не да буде активнији у ноћном животу и аферама.

БУДУЋНОСТ ДОНОСИ ИГРУ НА “ГОЛ ВИШЕ”

  • Као играч и тренер читав живот сте у фудбалу. Колико се промијенио данашњи приступ фудбалу у односу на прошли вијек?

– Фудбал је много напредовао у односу на период када сам ја одрастао. Играчи су неупоредиво квалитетнији захваљујући бољем и свеобухватнијем тренингу, посебно у вријеме развоја. Фудбал је био на почетку динамична и забавна игра која је привукла публику. Крајем прошлог вијека повећавао се утицај тактике на рачун креативности што је игру учинило досадном и смањило број гледалаца. Данас се игра враћа почецима. У будућности треба очекивати утакмице са великим бројем голова, чак 10 и више по утакмици. Публика то жели. У прошлом вијеку било је могуће постати професионални фудбалер ако је неко талентован и тренира минимално. Данас то више није могуће. Некада су такмичења била сезонска са великим паузама у тренингу. Данас врхунски фудбалери немају паузу. Најбољи фудбалери имају дуже каријере што говори о квалитету тренинга, али и животу ван терена.

ПРВИ ФУДБАЛСКИ КОРАЦИ У ДРУГОЛИГАШУ ИЗ ДУБРОВНИКА: Са фудбалерима Гошк Југа на турнеји по Италији

ИГРАЧИМА ЈЕ ПОТРЕБНА СЛОБОДА У ИГРИ

  • Какви су били Ваши први фудбалски кораци. Са ове временске дистанце колико су савјети првог тренера били важни за даљи наставак каријере?

– Почео сам са 11 година у Дубровнику. Данас се почиње са шест. Памтим наравно прве тренинге, прве утакмице. Моји тренери су били узор. Васпитање је било важно у њиховом раду. Наравно, савјети по питању игре се памте. Оно што је остало упечатљиво је нешто што примјењујем као тренер младих играча. То је слобода у игри. Слобода у испољавању идеје и креативности и стрпљење за грешке ако је идеја добра. Правила и принципи се односе углавном на социолошки оквир који уређује однос према клубу, тиму, противнику, публици, правилима игре. Такође, оквир се односи на психолошки аспект, труд, залагање, посвећеност. Моји први тренери су у мени развили самопоуздање.

ИГРАЊЕ У ПРИРОДИ: Београдски клуб ФК Ада препознатљив је по сјајном амбијенту за тренирање

  • Власник сте и тренер фудбалског клуба Ада који постиже запажене резултате. По чему се Ада разликује од осталих фудбалских клубова?

– Креирање позитивног амбијента за учење и развој је основни задатак тренера у нашем клубу. Амбијент се једним дијелом односи на само мјесто гдје се активности одвијају. Ада Циганлија је оаза Београда и мјесто за уживање у природном окружењу. Позитиван амбијент се ствара односом тренера са дјецом-играчима и њиховим родитељима. Тренери улажу велики труд у увјеравање дјеце и родитеља у темељне вриједности спорта. У таквом амбијенту их учимо фудбалским елементима. У Ади је дијете-играч центар пажње.

Трифко Ћоровић
фото: Приватна архива

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар