Један од оснивача Удружења Херцеговаца у Новом Саду 1991.године, Војо Вукоје је написао трилогију од 900 страна као путоказ својим унуцима и оријентир за будућност.

Да је Херцеговина ковница српскога језика и очевина цијеле наше поезије и нашег духа,а да је за Херцеговце ријеч-искушење коме тешко могу одољети, свједочи примјер Новосађанина проф.мр Воја Вукоја, рођеног у Пађенима понад Билеће, који је своје богато животно и радно искуство сабрао у три тома са 900 страна у ријечи и слици, као поруку и поуку своме потомству, тачније својим унуцима Луки, Андреју, Михаилу и Вуку.!

Под називом „Мојим унуцима трагови прошлих времена“, Војо је годинама прикупљао и систематизовао обимну породичну и аутобиографску грађу, са посебниом освртом на пређени пут од родних Пађена, преко Сечња као мјеста одрастања, до Зрењанина гдје је провео младост и Новог Сада, гдје сада „троши“ заслужене пензионерске дане. При томе изнијансирано истиче љубав према два завичаја: Херцеговини, која је шкрта и сиромашна, али и издашна кад човјека ваља изродити, и према Сечњу у Банату, гдје живи  Билећана, безмало, колико у самој Билећи.

Војо Вукоје је јавности познат као један од четири иницијатора и оснивача Удружења Срба из Херцеговине у Војводини,чијом оснивачком скупштином је предсједавао у Новом Саду 1991.године. Већ 20 година руководи Завичајним клубом Сечањаца у Новом Саду, које га је прогласило за доживотног председника.

А у средишту овог обимног подухвата је порука Мома Капора „Кад пођеш у свијет -упртиш своје презиме и тешко теби ако га обрукаш“. Наиме,обимна грађа вриједне  породице Вукоје сабрана је у поменутим књигама, као и дивни примјери пријатељства и заједништва, доброте, поштења и најљепших хришћанских врлина, које препоручује  својим насљедницима .

-Па зар и патријарх Павле није говорио „Будимо људи, вазда људи,а нељуди никад“. Богатство је стаклено и пролазно, али и су рад и труд,умјерност љубав, знање и образовање темељи нашег опстанка – казује Вукоје. У времену глобализације, важна порука унуцима јесте да његују традицију и породичне вриједности, јер сви смо грана једног пања..

Иначе, Војо Вукоје је магистар правних наука, афирмисани и угледни привредник,који је у НИС-у Нови Сад провео пуне 44 године,  професор Високе школе струковних студија са објављеним стручним монографијама, уџбеницима и чланцима. У кућној библиотеци има више од 400 књига,а читалац је „Политике“ пуних шест деценија.

И заиста подвиг достојан дивљења: “Дека Војо“ како га обично зову, унуцима жели да завјешта чисто, неукаљано  породично име и својеврсну мудрост живота,с љубављу и од срца. Баш као што би његов земљак и врли Херцеговац, војвода Глигор Милићевић поручивао младима: „Чувај ово мало слободице и буди достојан својије предака. Јер црно томе, ко само потомак остане“!

                                                                                       Миливоје Бештић