НАЈМАСОВНИЈИ СКУП ТРЕБИЊАЦА У БЕОГРАДУ: Градоначелнику на дар икона Преображења Господњег (ФОТО+ ВИДЕО)
-
Удружење Требињаца “Јован Дучић” у Београду је по трећи пут окупило земљаке на традиционалној вечери Требињаца и њихових пријатеља, који су се и ове године сабрали у ресторану хотела “Орашац” на Кошутњаку.
Текст и фото: Трифко Ћоровић
Пред више од 300 гостију програм је почео духовном пјесмом „Источниче живоносни Марија славна“ коју је отпјевала пјевачка група “Вез”.
Поред бројних гостију из свијета привреде и политике посебно је поздрављен легендарни српски кошаркаш Дејан Бодирога који се први пут појавио на вечери Требињаца.
Пригодним ријечима гостима се најприје обратио домаћин скупа предсједник Удружења Жарко Ј. Ратковић који је свим гостима пожелио “пуно лијепих ноћи и дана”, уз наду да се осјећају пријатно “као да нису код куће”.
– Кад се Херцеговци састану чини ми се да нам прво зацакле очи, па онда упитамо за здравље и одмах се захвалимо Господу за то добро здравље. А онда мало застанемо, па упитамо – иначе? – рекао је Ратковић, поздрављен аплаузом присутних гостију.
Ратковић је свим присутним пожелио срећне предстојеће празнике православни Божић и Нову годину и нагласио да је Удружење Требињаца веома почаствовано што овом скупу присуствују „два градоначелника и један родоначелник„.
– Упућујемо искрене честитке новоизабраном градоначелнику Луки Петровићу и његовом замјенику, да их служи здравље и срећа и да им Господ подари доста храбрости и мудрости да мијењају свијет – рекао је Ратковић и додао да је Удружење Требињаца донијело одлуку да новоизабраном градоначелнику дарује икону Преображења Господњег што је и слава најјужнијег града Српске.
– Као што је Господ преобразио лице својих апостола у лице доброте и љубави нека градоначелнику Требиња и његовим сарадницима Бог подари снаге и мудрости да преобразе Град, привреду и све грађане Требиња и да њихово лице сија запосленошћу, срећом и задовољством – рекао је Ратковић.
– Нека вам ова икона служи као цјеливаљка и да вам Господ подари добро здравље и донесе напредак цијелом Требињу. Нека вам је Господ у помоћи.
Градоначелник Требиња Лука Петровић захвалио се предсједнику Ратковићу и Удружењу Требињаца на поклону и окупљеним Херцеговцима поручио:
– Сједећи испод иконе Бијелог Анђела у ресторану које носи име по устаничком Орашцу задовољство ми је што сам међу вама. Ова поклоњена икона представља велику част и још већу обавезу.
Петровић је нагласио да Требиње има бројне потребе, па је позвао све Херцеговце на слогу.
– И данас нам је потребно јединство које увијек недостаје Србима. Позивам вас да сви заједно прославимо нашу славу Преображење Господње и окупимо се 19. августа у нашем Требињу. Новим идејама и енергијом очекујем да заједно дамо допринос развоју Требиња. И да то буде на добробит свих нас. Херцеговина је још од времена Светог Саве као матична земља толико тога дала српству да имамо пуно разлога да се осјећамо поносно – закључио је градоначелник Лука Петровић наглашавајући да ће врата Градске управе бити отворена свима.
Традиционално сваки скуп Требињаца изворним пјесмама увелича Николина Ковачевић, будући диригент.
– Веома сам срећна што и поред бројних одсуствовања из Србије, увек имам срећу да будем присутна на вечерима Требињаца. Младост моје мајке је везана за Требиње, па ме то додатно чини срећном да учествовањем у програму дам свој допринос – рекла је Николина за Слободну Херцеговину.
Да лошим навикама у новоме времену не допустимо да заборавимо коријене опоменуо нас је стиховима гласовити херцеговачки пјесник и филозоф Божидар М. Глоговац.
Случајно једном
На једној улици
Срели се: Један старији човјек
И неки момак
Што води пса на узици
Радознао старац – ко му брани
Хоће му се да с момком дивани
Згода му жива прилике ове
Па упита момка како се зове
„Тако и тако“
рече му момак
а старац не сазнаде
од кога је потомак
Сами су не смета им нико
па га упита: „Коговић си синко?“
Да би знао
како му се отац звао.
„Тога и тога“
Каза му момак невољно
А старцу ни то не би довољно.
Па га приупита као што је ред:
“Кажи ми синко још само
Ко ти је био ђед”?
„Не знам.
Умро је некад давно.
Шта ме за то брига.
Све ми је због тога равно.“
Тада се гласну старац јаче.
„О црни кукавче,
Зар не знаш име ђеда свога,
За име Бога
Баш сам се данас с тобом
Много лијепо провео
Но ђе си ову џукелу повео?“
„Какву џукелу – није те стид,
Зар си изгубио вид.
Он златну значку носи
Па се поноси,
Јер ђед му је из Данске,
А родитељи из Чешке,
То су његови преци били.“
Наљути се момак – повуче узицу
А псето поче да цвили.
Из Данске – добио је одговор данас.
Из Чешке – чеше се по глави старац.
Промрмља нешто себи у браду,
Ко се је надао овом јаду,
Поглед му неђе у даљине лута,
Много је погрешио овога пута,
Схвати да млади не маре за старе
Требао је упитати оно пашче
Куд је повело ово магаре.
Требиње не би било Дучићево да не слави пјеснике. На овоме скупу требало је да се појави и чувени академик и пјесник Матија Бећковић, али због високе температуре није био у прилици да дође.
Посебан печат програму дала је оперска дива Сања Симић која је отпјевала познату наполитанску арију “ О соле мио“.
– И моји су коријени из Херцеговине, па ми је заиста била част што сам учествовала у вечерашњем програму и од срца отпјевала оперску арију – рекла је Сања за СХ.
Званични дио програма завршен је завичајном пјесмом „Нема раја без роднога краја“ коју је извела женска пјевачка група „Вез“.
Од Емилије, Кристине и Иване смо сазнали да је ова група основана прије годину и по дана, а чине је ученице које су завршиле музичку школу „Мокрањац“ – одсјек за традиционално пјевање. Они у свом репертоару имају пјесме са свих простора на коме живе Срби.
Кроз умјетнички дио програма проткан завичајном емоцијом провела нас је Снежана Лукић.
Она је поздравила угледне госте међу којима су били ратни командант Херцеговачког корпуса генерал Радован Грубач, градоначелник братског Зрењанина Чедомир Јањић, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, замјеник градоначелника Требиња Мирко Ћурић, замјеник предсједника Координационог одбора свих херцеговачких удружења у Србији Светозар Црногорац и многи други.
Дејан Бодирога је стрпљиво подносио терет славе и фотографисао се са многим земљацима који су се као и цијела нација годинама радовали његовим спортским успјесима. Слава и дуг живот у иностранству нису промјенили однос према коријенима. Недавно је родном Клеку даровао иконостас направљен у радионици манастира Тврдош, а за Слободну Херцеговину је потврдио да је започео обнову ђедовине на каменом огњишту својих предака у требињским брдима, у Бодирогама.
– Први пут сам дошао на вече Требињаца и заиста се осећам фантастично. Људи током године имају пуно својих обавеза и било ми је велико задовољство да велики број пријатеља вечерас сретнем, а неке од њих нисам дуго видео. Трудићу се кад год ми то обавезе дозволе да се одазивам скуповима Требињаца и Херцеговаца – рекао је легендарни Дејан Бодирога.
Бурно је поздрављен и Урош Милојевић, који је са делегацијом из Клека пренио поздраве Херцеговаца из Баната. Неуморни прегалац један је од зачетника херцеговачких окупљања.
– Дај Боже да се шири ова љубав која је и ове вечери препознатљива свима у овој сали. Не гледајући ко је са које стране имамо задатак да идемо напријед тражећи срећу. Највећи смо пријатељи једни другима кад опраштамо и размјењујемо молитве.
Обрад Ћук, предсједник скупштине удружења Требињаца Јован Дучић био је веома срећан због још једног успјешног сабора Требињаца.
– У Удружењу се трудимо да се састајемо са Требињцима што чешће не чекајући ово вече. Ипак, ово вече је празник који нас подсјети на родни крај и када се сви осећамо као да смо у Херцеговини чему доприноси и велики број гостију из Требиња.
Замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта је за СХ рекао да се увијек осјећа изванредно међу Херцеговцима.
– Овдје се окупило више стотина људи који су поносни на свој родни крај и који чувају своју традицију. Требиње заиста има чиме да се поноси, а међу бројним значајним људима који су увеличали ово вече посебно задовољство је видјети великана српског спорта Дејана Бодирогу.
Градоначелник братског Зрењанина Чедомир Јањић је такође први пут дошао као гост на вече Требињаца.
– Увијек сам срећан када сам међу Требињцима, а посебно ме је обрадовала чињеница да у српској престоници живи чак 9000 Требињаца. Задовољство ми је да поздравим и градоначелника Требиња са којим је направљен договор око будуће сарадње.
Чедомир Јањић је искористио ову прилику да позове све Херцеговце да се 3. марта окупе у Зрењанину на традиционалном сијелу Херцеговаца.
Најстарији учесник вечери био је 90-годишњи Миладин Шакотић.
– Моји родитељи су Требињци и са поносом читав живот истичем да сам Херцеговац. Мој отац је са 18 година отишао у Америку, али кад је стигао позив да је Србија у опасности, он није имао дилему, већ се јавио као добровољац спреман да положи живот за отаџбину. Поносан сам на свог оца и дјецу учим да никад не забораве коријене.
Шакотић нам је рекао да рецепт за дуг живот лежи и у завичајним окупљањима.
– Ово вече ми је продужило живот за десет година.
Тања Глоговац 23- годишња студенткиња из Требиња рекла је други пут на вечери Требињаца.
– За нас младе ова дружења су веома поучна, јер нас упућују да чувамо традицију.
Игор Правица ради за „IBM“ и живи на релацији Бугарска – Београд. Није пропустио ниједан завичајни скуп.
– Ово је прилика да се боље упознамо, учврстимо везе и будемо што више упућени једни на друге. Овдје сазнамо ко се гдје налази,шта ради и то је најбољи начин да искористимо све потенцијале и помогнемо једни другима, а заједнички дамо допринос развоју родног краја.
Радослав Ћурић је такође редован на требињским вечерима.
– Радује што је сваке године сваки скуп све већи, а посебно охрабрује број младих људи и нових лица што даје подстрек Удружењу за још активнији рад.
Предсједник Удружења Херцеговаца из Вршца Божидар Пашајлић је по занимању пилот, па често због својих пословних обавеза није у могућности да дође на сваки херцеговачки скуп.
– Веома сам се радовао овој вечери која је испунила сва моја очекивања. Кад видите све драге људе на једном мјесту код домаћина какав је Жарко Ратковић срце вам мора бити пуно.
Светозар Црногорац, предсједник Удружења Гачана увијек је радо виђен гост међу Требињцима.
– Прави херцеговачки господин какав је предсједник овог Удружења Жарко Ратковић унапријед је гарант сигурног рецепта за још једно изузетно завичајно вече.
Миливоје Рупић, секретар Удружења је рекао да је продато 305 карата и да је хала ресторана „Орашац“ постала мала за све Требињце.
– Велико нам је задовољство што се тако велики број људи, посебно младих, одазвало позиву за ово вече. Наш приоритетни задатак остаје да окупљамо Требињце и да не заборавимо наш родни крај.
Миленко Чабрило оснивач удружења Херцеговац из Панчева је истакао да за Херцеговца ван завичаја нема веће среће од херцеговачког сијела.
– Домаћин Жарко Ратковић нас је годинама навикао на сјајна дружења. Даће Бог да се убудуће и што чешће гледамо у свом завичају, нашој Херцеговини.
Уз игру и пјесму “херцеговање” је потрајало до касно у ноћ.
На растанку су као успомену на овај догађај сви гости добили пригодне поклоне: календар и врећицу лаванде са логотипом Удружења Требињаца Јован Дучић у Београду, као и чувене херцеговачке чајеве од вријеска љубињског „Љекобиља“.
Није изостао ни најновији број „Српског кола“ који је постао омиљено штиво свих Херцеговаца.
Pingback: Слободна Херцеговина НИКАД ВЕЋЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ: Како до карте за Вече Требињаца у Београду (2.12.2017)