• Чувени трговац и задужбинар Лука Ћеловић Требињац одлуком Привременог органа Града Београда добио је улицу у Београду на води, која ће се протезати од хотела „Бристол“ до Београдског сајма, рекао је за Срну Жарко Ратковић, предсједник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду.

Ратковић је истакао да је ово удружење, које је било иницијатор идеје да Београд једну улицу назове по Луки Ћеловићу Требињцу, дочекало да се након дугогодишње борбе реализује њихова замисао да се пријестоница Србије на овај начин одужи човјеку који јој је оставио огромну имовину.

„Срећни смо и поносни што је Лука Ћеловић Требињац добио улицу у Београду на води. Ми смо последњих девет година радили на томе да се једна улица у Београду преименује и да понесе име Луке Ћеловића Требињца, који је инсистирао да му се уз име и презиме пише Требињац. У тој улици је и парк, који је био његово власништво. Ми смо предложили да се и тај парк назове по њему и да му се ту подигне споменик“, рекао је Ратковић за Срну.

Удружење на чијем је челу 2017. године је организовало академију у част Луке Ћеловића Требињца и на том скупу озваничило иницијативу да угледни Херцеговац и један од највећих задужбинара у историји Београда добије улицу у главном граду Србије. „Он је имао улицу негде у Борчи, која је завршавала у неким њивама и имала је само пет бројева. То је грех и срамота према таквом човеку, који је био највећи добротвор“, указао је Ратковић.

На тој академији су, како каже, упутили и приједлог да се установи награда за добротворство и доброчинство која носи име Луке Ћеловића Требињца, што је Београдски универзитет прихватио и сваке године у септембру додјељује то признање.

„Осим улице, и парк који се налази у њој треба да добије име Луке Ћеловића Требињца. За то имамо сагласност претходног руководства Скупштине Града Београда и мислимо да ту неће бити проблема“, рекао је Ратковић.

Он је објаснио да улица која ће носити име Луке Ћеловића Требињца још није завршена до краја, додајући да ће то практично бити булевар.

„Лука Ћеловић Требињац је то заслужио, јер је био један од најбогатијих Срба тог доба и у вријеме када је поклонио сву своју имовину Београдском универзитету тај универзитет је захваљујући томе био један од најбогатијих у Европи“, истакао је Ратковић.

Према његовим ријечима, Удружење Требињаца „Јован Дучић“ води поступак за повраћај Фондације Луке Ћеловића, што је, како оцјењује, на далеком штапу. Ратковић је најавио да удружење, упркос томе, неће одустати, већ ће се, исто као и у случају додјељивања имена улице по Луки Ћеловићу Требињцу, борити и за то и ићи корак по корак до реализације тог циља. Он сматра да би, осим Требињаца, цијела нација требало да се поноси Луком Ћеловићем.

„Али, на жалост, има студената Београдског универзитета који не знају ко је он био, иако је читаву имовину дао том универзитету. Зато се ми боримо да га отргнемо од заборава. Добрица Ћосић је рекао да човек умире два пута – онда кад умре и када га забораве, а ми не дамо да он умре други пут“, нагласио је Ратковић.

Лука Ћеловић рођен је 1854. године у Придворцима код Требиња, а пут од родне Херцеговине до Београда водио га је преко Бањалуке и Брчког. У Београд је стигао 1872. године и од трговачког шегрта постао један од најуспјешнијих трговаца у пријестоници Србије и један од најимућнијих људи свог доба, који је 1882. учествовао у оснивању Београдске задруге, чији је предсједник био од 1899. године до своје смрти 1929. године.

Сву своју имовину тестаментом је оставио Београдском универзитету, поклонивши хотел „Бристол“, парк поред њега, готово читаву Карађорђеву улицу, зграду Београдске задруга и друге објекте које је подигао. Основао је и „Задужбину Луке Ћеловића – Требињца, београдског трговца“, а на основу средстава из Ћеловићевог фонда Универзтитет је 1940. године почео са штампањем књига.

Захваљујући средствима из те фондације, у Београду је исте године, завршена и једна од Ћеловићевих задужбина – петоспратница на углу данашњих улица Андрићев венац и Кнеза Милоша. Родном Требињу поклонио је чувену “Кућу Ћеловића“ у центру града, у којој је данас смјештена Народна библиотека.

Срна