У Љубињу возни ред није потребан: Аутобусом само до Требиња
-
Општина Љубиње је једина у РС која нема аутобуску везу ни са једним сусједним мјестом, осим са градом Требињем, али се и ова редовна линија одржава искључиво захваљујући Требињу.
“Годинама возимо на релацији Требиње – Љубиње, а линија је исплатива само због субвенција које, и поред договора да Требиње даје 1.000 КМ мјесечно, а Љубиње 500 КМ, љубињска општина не издваја двије и по године”, кажу у “Пелимку”, превозничком предузећу које одржава линију.
Истовремено, Љубиње нема редовну линију ни према сусједном Стоцу, од којег је удаљено само двадесетак километара, јер се нису успјели договорити са столачким превозницима. Са Бањалуком, и поред велике потребе љубињских студената и болесника који се тамо лијече, постоје двије линије понедјељком и сриједом, али и њима је Љубиње само успутна станица.
Веско Будинчић, начелник општине Љубиње, међутим, ово не сматра великим проблемом, јер, како каже, сви Љубињци имају приватне аутомобиле и аутобуси им не требају.
Тврди да за Столац нема линије, јер је неисплатива због малог броја заинтересованих путника, па нема ни заинтересованих аутопревозника који би возили, али је, како додаје, и са Требињем иста ствар.
“Немамо него по два до три путника из Љубиња на тој релацији и не исплати нам се плаћати субвенције од 500 КМ, јер су се након те одлуке бунили и други мали привредници зашто они не добијају субвенције”, каже Будинчић.
Његов противкандидат за начелника општине на прошлим изборима Гојко Лечић сматра да је Влада РС имала и времена и новца за рјешавање и тог и других проблема у Љубињу, али да Будинчић не жели сарадњу са Владом.
“Ако је истина да толико времена нису плаћене субвенције ‘Пелимку’, онда Љубиње заиста тоне у потпуну изолацију, у којој Будинчић најављује повезивање са Црном Гором, са којом немамо додирних тачака, осим можда подземним или надземним везама, а истовремено прекида путне комуникације које смо одавно имали”, тврди Лечић.
Он сматра срамотном чињеницу да Љубиње уопште нема аутобуску линију са сусједним Стоцем, а камоли са Бањалуком.
Становници Љубиња муче и муку са измјештањем аутобуског стајалишта из центра на мјесто изван града, код Дуванске станице, гдје би, наводно, требало да буде аутобуска станица, која нити је саграђена, нити у њу има ко да свраћа.
Извор: Весна Дука/ Независне новине