• Чија је Доња Херцеговина, посебно Чапљина и околина , најбољи одговор су дали Турци када су је освојили у другој половини 15. вијека.

У вријеме аустро-угарске окупације једина богомоља у Чапљини била је српска црква Вазнесења Господњег на десној обали Неретве

Тај одговор је сачуван управо у првом дефтеру 1474-77.године, у попису мезри Почитељске нахије, Чапљине, Дретеља и Бивољег Брда у коме одавно не живе православни Срби: „ То су српске земље од давнина у посједу Владислава и његовог сина кнеза Херака“!

Имена сељака, ратара и сточара, поменута у дефтеру су, редом, најчистија српска народна имена. Муслимана тада није било у околини изузев појединачних случајева (Битуња код Стоца и Жабица код Љубиња).

ИЗВОР: СНД ПРЕБИЛОВЦИ

(Ahmed Aličić, Poimenični popis vilajeta sandžaka Hercegovina/ориг.-DEFTER-I ESAMI-I SANCAK-I VILAYET-I HERSEK/, Оријентални институт- Сарајево, 1985.) СНД Пребиловци