У Требињу је, у 92. години живота, преминуо један од најзначајнијих херцеговачких вајара – Миливоје Бокић, уметник који је својим длетом обликовао не само камен, већ и историју и дух завичаја.
Фотографија преузета са портала Радио Требиња
Рођен 1934. године у селу Домаћево на Љубомиру код Требиња, Бокић је вајарством почео да се бави 1959. године. Од 1962. до 1991. живио је у Мостару, гдје је радио у Позоришту лутака, стварајући лутке, сценографију и костимографију, а потом као самостални уметник са атељеом у Старом граду, недалеко од Старог моста. Био је члан УЛУБиХ-а, а своја дела излагао је на више од 140 самосталних и групних изложби у Југославији и иностранству.
Његов уметнички пут прекинуо је рат. Године 1991, у вихору сукоба, Бокић је прошао пакао шест логора хрватско-муслиманске коалиције – од мостарског Дретеља до сплитске Лоре. Из тог страдања изашао је физички исцрпљен, али духовно непокорен. Вратио се у Требиње, гдје је наставио да ствара – тихо, посвећено и достојанствено.
Бокић је аутор Споменика бранилаца Требиња (1991–1996) и Равногорског парка у Билећи, а 2015. године је свечано отворена „Умјетничка галерија Бокић“, која чува његово животно дело. Његове скулптуре налазе се у бројним галеријама и приватним колекцијама широм Европе.
Бокићев рукопис остаје препознатљив по „загрљају“ дрвета и камена, по обликовању већ готових форми које налази у природи свог завичаја, дајући им нови живот и симболичку дубину. Његове скулптуре дишу снагом херцеговачког крша, тврдог и племенитог као и човек који их је створио.
Недавно, у емисији „Квадратура круга“, аутор Бранко Станковић подсјетио је јавност на овог изузетног уметника – вајара који је преживео шест логора и до последњих дана живота наставио да ствара. Тај снимак, који данас добија посебну тежину, остаје као сведочанство о човеку који је, упркос свему, остао непоколебљив у љубави према животу, уметности и свом народу.
Миливоје Бокић је вајао за вечност. Његови камени загрљаји наставиће да говоре гдје год се налазе – о снази стваралаштва, достојанству патње и лепоти која не умире.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
