Поред земљотреса ’69. смрти 12 бањалучких беба ’92. следећа највећа трагедија која је задесила Бањалуку десила се у Будви 2001. године.
Трагедије ’92. и 2001. године имају највећу тежину тим пре што се ради о деци. О великој трагедији и смрти 12 бањалучких беба 1992. године услед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман, читали сте сви. О овом случају су написани томови а трагедија је овековечена и у стиховима Радета Радовића. О несрећи у Будви код Светог Стефана се далеко мање зна иако је оставила неизбрисив траг у граду на Врбасу.
Збило се то 2001. године, негде баш у ово септембарско доба када су ученици ОШ „Петар Петровић Његош“ отишли на екскурзију у Будву. Након смештаја у хотелу у Бечићима и пар дана уживања на плажи, 16. септембар је био резервисан за посету Светом Стефану. На туристички брод „Шкорпион 2“ укрцало се 126 ученика, 8 наставника, 4 возача аутобуса, 1 представник агенције „Миг“ и 3 члана посаде. По доласку на Свети Стефан план је био да се сат времена након разгледања острва сви поново нађу код брода. По доласку ученика на место поласка време се знатно погоршало а брод је већ „плесао“ на немирним таласима. Нико од ученика који су се укрцавали на брод није знао да се на броду налази 100 људи више него што би требало. „Шкорпион 2“ је био регистрован на 42 путника, али хватајући последње туристе сезоне, Капетан је на брод примио 142 путника.
Само 150 метара по испловљавању када је Капетан покушао да заобиће светостефанску тврђаву, огроман талас запљуснуо је брод са десне стране, брод се нагло нагнуо на лево и неколико ученика завршило је у води. Огроман број путника и неравномерно распоређена тежина на броду били су рецепт за катастрофу. Следећи талас који је дошао са леве стране запечатио је судбину бањалучких ученика, брод се нагнуо на десну страну и сви ученици који су се налазили на палуби и прамцу завршили су у узбурканом мору. Пливачи су се одржавали на површини воде док су се непливачи држали за ограду брода у који је навирала вода. У паници, кукњави и врисци први у помоћ су ускочили Руси који су се недалеко налазили са педалинама. Они су поскакали у воду и некако довезли педалине до брода и на њих су се деца прилично лако пела. Након десетак минута појавио се први спасилачки брод који се због невремена и своје величине није могао примаћи ученицима јер су га таласи бацали на све стране. Они су са брода деци бацали појасеве за спасавање којих на „Шкорпиону“ није било.
У спасавање се затим укључио и један број грађана и гостију са Светог Стефана, као и туристички бродови „Галеб“ и „Весна“ који су се налазили у близини и преко радија чули позиве у помоћ. Озбиљно спасавање је почело тек када су се на лицу места појавили припадници пловне јединице МУП-а Црне Горе и рониоци клуба „Dip end blu.“ Због огромног броја особа у води ученици озбиљнист ситуације нису одмах схватили. Тек по доласку у хотел у Бечиће схатили су да су припадници МУП-а пронашли 4 тела. Под таласима узбурканог мора су нестали четрнаестогодишњаци, Драгана Кондић, Ведрана Видовић, Денис Квасни и Вања Дрекаловић. Када је чула да су јој настрадали ученици, наставница Јелена Видовић на плажи у Бечићима испустила је свој последњи крик. Њено срце није издржало и она је била пета жртва ове трагедије.
Пут Будве је одмах кренуо тадашњи градоначелник Бањалуке, Драгољуб Давидовић. Прво се састао са унесрећеним наставницима и ученицима, затим са градоначелником Будве Ђорђијом Прибиловић, и председником Црне Горе, Милом Ђукановић. Омах је објављено да је узрок несреће преоптерећеност брода. Власник „Шкорпиона“ Славољуб Вујучић одмах је ухапшен и касније у Котору осуђен на 13 година затвора. Док је МУП Црне Горе организовао пребацивање тела из Подгорице за Бањалуку, делегације су одлучиле да се из Будве за Бањалуку врате само полуматуранти. Због потенцијалних опасности које се могу догодити када је велики број ђака на путу одједном у оваквој атмосфери.
Будва на пјени од мора постала је место незапамћеног бродолома. Младост која је тек почела да лепрша крилима под таласима је отишла на пут без повратка. Троје од четворо настрадалих били су деца погинулих бораца. Комеморација је одржана у Банском двору уз присуство највишег врха Републике Српске, делегације Црне Горе, Српске православне цркве и врха Војске Републике Српске. На дан сахране проглашен је дан жалости у Будви, у свим школама у Црној Гори настава је почела минутом ћутања.
На плажи у Бечићима на тробојци која се виорила на ветру је писало: „Лака вам била, децо, крајишка земља паћена, а душе ваше невине, дечије на небеском трону царевале.“
Сахрана је обављена на новом гробљу у Бањалуци уз највише државне почасти. Била је ово највећа поморска трагедија у Будви још од 1949. године.
Трагедија због шаке марака…
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
