Сува браветина као суви барут

Сува браветина као суви барут

  • За мене као великог гурмана постоји неколико јела – херцеговачких специјалитета које посебно волим и не само да волим него их и радо правим.

Појединци (они који нису из Херцеговине и који нису пробали све специјалитете из мог завичаја) сматрају ме чудаком и не слажу се баш са мојим избором.

Добро, разумљиво је да се са херцеговачком јагњетином са ражња и телетином испод сача, цицваром и осталим плодовима тора сви ми посебно поносимо и хвалимо али за мене је и јагњећа/јарећа слезина напуњена лојем као и подробац такође високо рангирани специјалитети.

Али кад некоме објашњавам од чега се то прави не знам зашто, али буде им мука. За мене посебно мјесто заузима “репна чорба“ или чорба од сточне репе а не шећерне, она права сељачка чорба која је незамислива без неке кошчине од суве браветине.

И тако ја, дошавши до свих потребних састојака, кренух у припрему овог јела.

Рецепт је једноставан кува се месо па се на крају у тој води кува репа, мрква, лук и мало кромпира.

И умало због тог меса данас не изби скандал у срцу Новог Сада. Када сам скувао месо у експрес или “претис“ лонцу исти изнесем на балкон отворим вентил да пара изађе и послије пар минута унесем опет на шпорет. Али не лези враже комшинице изнад мене држале отворен балкон и прозор и сви ти опојни мириси потпуно бесплатно и без најаве им уђоше у стан.

Послије пар минута изашле даме на балкон, настала општа пометња и коментаришу шта ово смрди, каже једна нешто се распало-угинуло. Ова друга каже вјероватно је цркао неки кућни љубимац. Ова прва говори треба звати Управника зграде ова друга тврди да је најбоље да позову Комуналну полицију да се испита случај.

Ја ипак наставих са припремом мог специјалитета и размишљам: Шта ако стварно на врата ми позвони Комунална полиција?

Да ли да их понудим са чорбом и месом, смијем ли? Шта ако то схвате као мито? Или ако поједу уништиће доказе?

Добро је ако дође неки Лала њему ће се то гадити неће ни окусити побјеће али ако дође неки мој земљак јер има нас свугдје, па намирише браветину остах ја гладан, али нема везе?

Чекајући органе власти, ја сам за сваки случај прво уништио све доказе (појео месо) а чорбу ћу сутра…

Нико се није појавио на мојим вратима да ли због опојног мириса или због нечега друго не знам. А што се тиче комшиница познајем доста њих који су гадљиви на мирисе, али кад то исто једном пробају опасно се навуку на те наше само њима “смрдљиве“ херцеговачке специјалитете.

Нека их, не морају никад ни да пробају мање им у пркно каже једна изрека, а и за мене је остало више.

Локација: Нови Сад
Адреса: још увијек мирише на Херцеговину

Аутор: Бојан Миленић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина