Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске.
„Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве“, рекао је на конференцији за јавност овим поводом др Душан Басташић из Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.
Басташић каже да када за нешто немате тачно име, терминолошки појам, онда морате да га описујете, и притом томе често нешто (непотребно) додајете или изоставите, па се на крају то извитопери или нестане.
Указује на пример Јевреја, који су због тога једном речју именовали оно што се десило њиховом народу пред Други светски рат и у њему. Интернационално то је познато као Холокауст (које потиче од старогрчког жртвовања боговима ватром), а сами Јевреји га уже зову Шоа („Уништење“), али своје називе за сопствено страдање имају и Роми – Порајмос и Јермени под Турцима – Хајотс тегеспанутјум.
Покољ је одговарајући назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране НДХ на целој њеној територији (Хрватска, Срем, део Босна и Херцеговине).
Четири месеца „рада“ – десетине хиљада мртвих
Систем логора смрти Госпић, чијим се жртвама бави Удружење „Јадовно 1941.“, постојао је само четири месеца, од маја до августа 1941. године, када су га укинули Италијани (а логор био замењен већим и злогласнијим системом логора Јасеновац). Али и за тако кратко време у њему је убијено на десетине хиљада Срба – сељака, радника… мушкараца, жена, деце… покупљених у камионе и возове и довожених из Лике, Kордуна, Славоније, чак Херцеговине. Тачан број жртава се никада неће утврдити, али према разним у документима бројке иду од 38.000 до чак 92.000 убијених, или „отписаних“ како то стоји у званичним извештајима НДХ, који су завршили у крашким јамама или Јадранском мору око Пага, где су била два логора.
Сам термин геноцид је познат у струци али, истиче Басташић, у обичном народу и говору се често и непримерено употребљава. Због тога је Удружење, које већ десет година одржава сећање на жртве систем логора Госпић, покретало иницијативе о посебном називу за страдање Срба, али су се надлежни оглушили. Сада је донесена одлука, уз саветовање стручњака, и термин је Покољ.
Покољем је обухваћено страдање више од милион Срба који су пре 1941. године живели на подручју које је покривала Независна Држава Хрватска, и подразумева економски терор и конфискацију имовине у приватном власништву, ограничавање кретања и гетоизацију, организацију и спровођење појединачних, групних и масовних убијања, депортацију у концентрационе логоре, присилни прелазак на католичку веру и протеривање на подручје окупиране Србије.
Академик Василије Kрестић је на конференцији рекао да је штета што овакве иницијативе долазе а не наилази на разумевање, од малих удружења уместо од надлежних институција и врха власти у Србији.
„Зашто Србија нема, као једина у Европи, нити један меморијални центар ради сећања на своје невине жртве током Другог светског рата. Ево сада ће га, надамо се, добити Бањалука, али у Србији га и даље нема. Јевреји их имају петнаест или шеснаест по Европи“, рекао је члан САНУ.
Момчило Мирић, из Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда, рекао је да због тог „неименовања“ страдање Срба никада није наишло на препознавање на међународном плану.
„Покољ можда звучи језиво у школском градиву или јавном обраћању, али истинито одсликава начин на који су Хрвати убијали Србе“, рекао је историчар Никола Жутић са Института за савремену историју.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
