• Прогони и одмазде над српском ћирилицом датирају од давних времена па све до дан-данас. Насиље над ћирилицом, над српским националним писмом било је у циљу да се затре српско битисање, темељ српске културе и вере.  Највише покушаја било је у Аустроугарској, Хрватској, Босни и  Херцеговини и Црној Гори.

Прогон је почео још у 11. веку кад су римокатолици поверовали да је ћирилица препрека за ширење римокатолицизма на исток и да је треба уништити заједно са српским језиком и православном вером.

Марија Терезија је тражила да се у српским школама уведе искључиво латиница чеме се успротивио српски народ и Православна црква. После жестоких протеста Срба цар Франц Јозеф II је повукао ове уредбе из 1781. и 1784. године о забрани ћирилице на територији царевине где су Срби били већински народ.

Турци су за време своје влдавине над српским земаљама увидели значај штампаних књига и образовања становништва па нису дозвољавали да се штампарије отварају на окупираној територији. На све начине покушавали су да умртве животне токове како би себи олакшали владавину.

Срби су се жељни просперитета сналазили на разне начине, па су своје радове и књиге штампали у Новом Саду, Земуну, Пешти и Бечу, а онда их доносили међу своје људе.

Један од таквих подухвата било је штампање „Српско-далматинског магазина“ за љубитеље просвете и народног језика, како је писало на насловној страни, једног од  најстаријих литерарних годишњака који је излазио у Далмацији и Боки на српском језику, а чији су уредници били знаменити Срби. Магазин је излазио непуне четири деценије (1836-1873).

Пример жеље за образовањем, очувању свог српског језика и ћириличног писма може се видети у поменутом магазину штампаног у Бечу 1859. године, у издању Георгија Николајевића протопрезвитера и професора православног семинарија у Задру.

Поред осталог, магазин доноси списак пренумератора овог издања на основу кога се може закључити шта је за Србе, поготово за свештена лица и трговце значила књига на матерњем језику уз чије текстове су се они уздизали и образовали и знање преносили на  своје српско окружење.

Тако за подручје Херцеговине као пренумератори тог издања из 1859. године записани су:

• Из Мостара:

Серафим Перовић – игуман, два примерка, за себе и за манастирску библиотеку, Прокопије Чокорило – јефимер, Петар Божић – јефимер, Симо Пеић – учитељ.

Трговци: Вуко Шотрић, Евстатије Шотрић, Вукан Шола, Ђорђо Белобрк, Милинко Оборина, Симат Гавриловић и Лазо Ћирић.

• Из Стоца:

Трговци: Јован Марић – коџобаша, Перо Марић, Перо Ковачевић, Јован Перишић, Алекса Пецељ, Лука Суша, учитељ Сава Поповић и Јоаникије Џонлез – јефимер

• Из Љубомира.

Алекса Периновић – парох

• Из Манастира Дужи:

Евстатије Дучић – игуман, Јоаникије Перовић – јереј, Василије Уљаревић – јереј, Леонтије Радуловић  јереј, Мелентије Перовић – јереј и Христо Одавић – парох Шумски

• Из Требиња:

Трговци: Стефан Ћеловић, Тодор Перовић и Симо Пиштењак

• Из Манастира Завала:

Никодим Вуловић – игуман, Никифор Србић – јереј и Ђорђије Вуловић – ђакон

• Из Попова Поља:

Стефан Ковач – парох и Христо Ковач – парох

• Из Љубиња:

Христо Пецељ – парох, и Христо Перић – коџобаша

• Из Манастира Косијерево

Теодосије Митровић – игуман

• Из Манастира Добрићево:

Јосиф Парежанин – игуман, Василије Кукавичић – јереј, Петроније Ђедовић – јереј и Теодосије Јокановић

• Из Гацка:

Богдан Зимоњић – парох

• Из Невесиња:

Јово Говедарица – парох, Антоније Глоговац – парох, Христо Гаћина – парох и Христо Радовић – парох

• Из Манастира Житомислић:

Серафим Перовић – игуман и Пајсије Периновић – јереј

Прилоге пренумератора прикупио је и послао Нићифор Дучић.

Виспреност, оданост, далековидост и решеност ових пренумератора је на понос свима нама што смо их такве имали.

„Српско-далматински магазин“ је једно од гласила које је давало наду и веру Србима у свој опстанак и утирало пут ка напретку у образовању.

И тада као и данас није та борба за ћирилицу и српски језик била национализам или шовинизам, већ потреба. То је био и остао важан симбол препознатљивости српског опстанка који треба вечно да траје.

Припремио: Миливоје Мишо Рупић