• Данас се навршава 21 година од потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, познатији као Дејтонски споразум, чији су гарант спровођења Србија, Хрватска и Босна и Херцеговина.

Оквирни споразум је потписан у америчкој војној бази Рајт Петерсон, у америчком градићу Дејтон, у држави Охајо, 21. новембра 1995, а озваничен је 14. децембра исте године у Паризу, па га зову још Париско-дејтонски мировни споразум.

У присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потпислали су га председници Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.

Један од главних принципа на којима је Дејтонски споразум заснован је подела БиХ по кључу 51 посто територије Федерацији БиХ и 49 посто Републици Српској, те Дистрикт Брчко.

Дејтонски споразум је највећа овлашћена дао ентитетима и назначио основна овлашћења за ниво заједничких државних органа.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН-а, Завршном акту из Хелсинкија и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума на мирољубив начин.

Дејтонски споразум био је кулминација шатл-дипломатије, коју је почео амерички дипломата Ричард Холбрук са својим тимом под покровитељством САД.

Овај докумен тје БиХ донео прекид рата, а у међувремену је претрпео стотинак промена.

Данас, по мишљењу дела међународних званицника, време је за његову ревизију којој се, међуитм, противе Срби. Бошњаци се залажу за укидање РС и централизацију власти у Сарајеву, док Хрвати сматрају да су досадашњим променама обесправљени, те да Хрвати треба да добију свој ентитет са главним седиштем у Мостару.

Србија подржава Дејтонски споразум и територијални интегритет БиХ, а српски премијер Александар Вучић упозорио је недавно да онај ко покушава да „распакује“ Дејтонски мировни споразум, прави проблем свима без обзира што, како је рекао, тај споразум није идеалан.

„Плашим се свега и свачега ако то неко буде покушао. Србја има обавезу као потписницима Дејтонског споразума, али и зато јер има свој народ преко Дрине. Зато је наше да урадимо све да смањимо тензије“, рекао је премијер.

Актуелни председавајући Председништва БиХ Младен Иванић изјавио је да промене Дејтонског споразума неће бити, осим ако се народи у БиХ о томе договоре. „Немогуће је поново саставити исту екипу земаља, учесника и да сви имају исте погледе и ставове. Отварање теме промене Дејтонског мировног споразума значи афирмацију три потпуно различите визије БиХ“, упозорава Иванић.

Једна визија је, прецизира он, доминантно у Сарајеву и подразумева БиХ без ентитета, друга је у Бањалуци и подразумева независну Републику Српску ако је могуће, док је трећа у Мостару, а односи се на успостављање трећег ентитета или неке посебне институције за представнике хрватског народа.

„Ако то отворимо, добијате поново неку врсту сукоба који су постојали још од пре рата и аутоматски наставак ратних циљева евентуалним политичким средствима. То је потпуно погрешно“, рекао је Иванић поводом 21 године од потписивања Дејтонског споразума.

Он не мисли да постоји међународна сагласност о томе да се ствари могу променти и да постоји јединствен поглед међународних кључних фактора како би према такозваном „Дејтону два“ БиХ требало да изгледа.

„Јасно је да то нико неће“, рекао је Иванић.

Да је нереално и крајње штетно било какво даље експериментисање са структуром коју је овај споразум успоставио, сматра и премијерка РС Жељка Цвијановић.

Она је, поводом 21. годишњице од потписивања Дејтона, поручила је Влада РС чврсто опредељена да заштити надлежности Српске, да се одупре свим изазовима и да настави да води одговорну, одлучну и ненасилну политику да би заштитила права својих грађана легитимним, законским и демократским методама.

Сматра и да су су незаконите промене уставне стуктуре, које су спровели високи представници својим наметнутим одлукама, довеле управо до оних девијација и проблема које је споразум настојао да спречи.

Иначе, у РС се дан усвајања Дејтона обележава као празник И нерадни је дан.

Приче о „Дејтону два“, међутим, не престају.

Током прве званичне посете хрватског премијера Андреја Пленковић Сарајеву и Мостару за европски пут БиХ и равноправност босанскохерцеговаÄŤких Хрвата, он је најавио да ће европски пут БиХ приоритет спољне политике његове земље, али И равноправност хрватског народа који ту живи.

Пленковић је рекао да верује да би БиХ требало да буде функционална држава, а Хрвати равноправни са друга два конститутивна народа. А, према његовом уверењу, то је могуће уз уставну реформ БиХ.

Пленковић је подсетио да су хрватски посланици у Европском парламенту, међу којима је био И он, поручивали да је време за

„надоградњу Дејтонског оквира“ за шта је нужна „уставна реформа заснована на начелима федерализма, децентрализације, супсидијарности и легитимног представљања“.

Танјуг