• Српска православна црква и православни верници данас славе Сабор светог Архангела Михаила, празник установљен у првим вековима хришћанске проповеди. Празник посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела

Српска православна црква и православни верници данас славе Сабор светог Архангела Михаила, празник установљен у првим вековима хришћанске проповеди.
Празник посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света у коме су присутни као бранитељи човечанства од зла и палих анђела, једна је од најчешћих крсних слава православних Срба.
Свети архангел Михаило, присутан не само у хришћанству већ и у свим религијама, обележен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ. Према предању, архистратиг Михаило, који је сабрао војску анђела да би се супротставили силама зла палог анђела Луцифера (Сатанаила), увршћен је у календар Христове цркве у четвртом веку, а СПЦ га обележава сваке године 21.
новембра.
Свети архангел Михаило је најугледнији међу бестелесним силама и најближи небеском престолу и сматра се да је он спасио војску анђела од понора палих Сатанаилових анђела.
Овај празник православни Срби славе као Аранђеловдан, а у народу се верује да је свети архангел „живи светац“ па се у неким крајевима на славске обреде не износи жито.
Према учењу Цркве, први анђео је од почетка стварања света присутан међу људима као „жива сила небеска“ и није човек који се посветио и ушао у ред светих својим светим делима.
Црква каже да се и на овај празник приноси жито, али не светитељу већ свим упокојеним прецима који су се заветовали Светом архангелу Михаилу. На православним иконама се архангел Михаило представља са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци.
Светог Архангела као свог заштитника слави данас и београдска Саборна црква, освештана на Аранђеловдан 1845. године, чији је ктитор био српски кнез Милош Обреновић (1780-1860).
Архангела Михаила је као породичног заштитника поштовала српска владарска династија Немањића.