• Републички центар за истраживање рата и тражење несталих завршио четворогодишњи посао. Документована смрт или нестанак 29.070 особа у БиХ, од чега 2.385 жена и 447 деце

РЕПУБЛИЧКИ центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, после четири године напорног посла завршио је попис и евидентирање српских жртава рата у БиХ од 1991. до 1995. године. На овај начин документована је смрт или нестанак 29.070 особа у протеклом рату на подручју БиХ, од чега 2.385 жена и 447 деце!

Милорад Којић, директор Центра, каже за „Новости“ да ово нису коначни, већ утврђени подаци до којих је до сада дошао Центар, истичући да је ово први пут да је једна званична институција власти, како у РС, тако и у БиХ, пописала српске жртве.

– Ако се упореде подаци Центра са подацима Истраживачко-документационог центра из Сарајева, који је пописао 24.953 настрадалих Срба, видљиво је да је сарајевски Центар умањио број српских жртава за 17,5 одсто, а Хашки трибунал, с друге стране, у својим пописима српских жртава бројку је умањио за више од 21 одсто – истиче Којић.

Он додаје да се за 629 особа раде додатне провере и комплетира документација, јер Центар поседује одређена сазнања и индиције да су и оне настрадале у протеклом рату, али тренутно нема довољно података које прописује Правилник о вођењу евиденције о жртвама рата да би се могле сврстати у категорију – жртве рата.

Којић појашњава да база података Центра обухвата пет целина – документа, жртве, извршиоце, дела и сведоке. Посматрано по годинама, каже Којић, највећи број особа српске националности настрадао је током 1992. године – 12.981.Он је навео да је 1991. године настрадало 664 Срба, 1993. – 4.496, 1994. – 3.749, а 1995. године – 5.975.

Гледано статистички, по регијама, највећи број жртава био је у другој и четвртој регији у којима је настрадало око 50 одсто од укупног броја настрадалих. У другој регији, Североисточна Босна, страдало је 7.769, а у четвртој, Сарајевска, 7.178 особа. Затим следе регија један и три у којима су настрадале 10.882 особе. У регији један, Крајина, настрадало их је 6.142, а у трећој, Подриње 4.740.

У следеће две регије статистички је настрадало најмање Срба и то у регији шест, Херцеговина, 1.231, а у регији пет, Средња Босна, 779 особа. У следећој групи су они који су страдали ван територије БиХ, у државама из окружења, укупно 1.164 Срба.

Којић је подсетио да је рад на Пројекту пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ од 1991. до 1995. започет у јулу 2013. године и да је закључно са 31. октобром ове године у базу података Центра унесено 83.118 докумената.Он је најавио да ће Републички центар идуће године широм Републике Српске промовисати публикацију о броју настрадалих Срба од 1991. до 1995. године.

ПРИПАДНИЦИ ЈНА

БРОЈ Срба настрадалих током 1991. године износио је 664. То су биле особе српске националности ангажоване на служењу војног рока у Југословенској народној армији, или су биле војно ангажоване на ратиштима широм Хрватске.

ПРЕТЊЕ ПРИЈАВЉЕНЕ МУП

РЕПУБЛИЧКИ центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих обавља редовне послове, без обзира на недавне претње смрћу, изјавио је директор Центра Милорад Којић.

– Претње смо пријавили МУП РС, којем у потпуности верујем – рекао је Којић.

Претње Којићу упућене су 7. новембра на крајње вулгаран и примитиван начин, уз увреде на националној и верској основи. Лице које је позвало службени број Центра изрекло је низ непримерених квалификација у вези са активностима којима се Центар бави, стављајући у контекст Којића лично и његову улогу у истраживању догађаја из протеклог рата.

С. МИШЉЕНОВИЋ / ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ