• Познати спортски новинар Здравко Шакотић позабавио се питањем колики је допринос Херцеговине и Боке у златном успјеху српске ватерполо репрезентације на 37. Европском првенству одржаном у Београду. Посебно је нагласио значај Билеће, одакле су коријени капитена Николе Јакшића, као и других врхунских спортиста чије породице потичу из овог херцеговачког града.

снимак екрана РТС

Завршен је 37. Европски шампионат у ватерполу у Београду, а Србија је својом игром потврдила доминацију на европској сцени. Од синоћ се славље осјећа широм Србије, али радост и понос дијеле и Херцеговина, нарочито Бока, простор у Црној Гори који је кроз деценије изњедрио неке од највећих имена овог спорта.

Шампионски пехар, симбол победе најбоље европске селекције, подигнут је у Београду од стране домаће репрезентације коју је после освајања олимпијске титуле у Паризу 2024. водио сада већ трoфејни селектор Урош Стевановић. Први пехар у руке узео је капитен репрезентације, Никола Јакшић, чија игра и лидерство заслужују посебан понос. На Јакшића су највише поносни његови суграђани из Билеће, а транспарент у Арени, „Херцеговина (Билећа) одлучује – Србија је шампион!“, симболично је покренуо ову причу о спортисти који је својом игром и животом уткао нови сјај херцеговачком спорту.

Херцеговачку везу са величином спорта сублимира и порука Милорада Медаковића: „Херцеговина свет насељава, а себе не расељава!“

Посмртно, Чедомир М. Лучић је у својој бесједи подсјетио: „С ових светосавских простора потичу: Обилић и бројни потомци Обилића, Бранковићи и њихови наследници, род Принципа који је запалио варницу светску, Тесла који је осветлио помрачину Запада, као и Петровићи–Његоши који су ужегли Ловћенску зублију и бојни дух другог.“

Међу насљедницима су и спортисти попут одбојкашице Тијане Бошковић и новог ватерполо хероја, Николе Јакшића.

Јакшић је рођен у Коритима, а његова каријера је пример како млади херцеговачки таленти граде име широм Европе. Капитен Србије добио је повјерење стручног штаба да предводи остале звезде репрезентације, укључујући најбољег играча Европе, Тивћанина Душана Мандића, и нову надолазећу звезду, Милана Глушца, чији су корijени такође из билећког краја. Милан је у финалу блокирао гол ривала, заустављајући нападе Мађарске, репрезентације која је дуги низ година једна од најтрофејнијих у Европи и свету.

Јакшић је као истински капитен водио своје другове до злата, а мало је недостајало да због инцидента током полуфинала против Италије буде изостављен из финала. Словеначки играч Маргета и Шпанац Гомез су на легитимно инсистирање италијанског селектора Кампање пратили сваки дуел Јакшића са противником, док је Србија била у нападу. Капитен је добио црвени картон, али му је суспензија од једног меча укинута, јер није било основа за казну. Мађари нису инсистирали на суспензији 29-годишњег капитена, који је са репрезентацијом Србије већ освојио олимпијска злата у Токију и Паризу.

Норберт Мадараш, председник Ватерполо савеза Мађарске и некадашњи прослављени играч, пред финале је нагласио значај фер плеја.

„Мађарска репрезентација увијек жели да се бори у чистим условима. Можда би се многи обрадовали да у финалу играмо против Србије без једног од кључних играча, али у духу фер-плеја прихватамо одлуку Техничког комитета. Верујемо да ће сви учесници финала поштовати исти принцип.“

Након утакмице, Јакшић је истакао на изазове са којим су се ватерполисти суочавали.

„Таква ноћ је тешка… Али драго ми је што су сви видели да није било удараца, да је грешка исправљена. Драго ми је што сам играо у финалу. Честитам цијелом тиму, свака част свима. Поносан сам јер само ми знамо кроз шта смо прошли. Част ми је што могу да водим овакву екипу. Србија је најбоља и то показујемо изнова.“

Истакао је и да је публика била фантастична.

„Осјећало се да је ватерполо овдје жив. Драго ми је што смо могли да играмо у преоптерећеној Арени. Навијачи су нас бодрили од почетка до краја. Волео бих да такви тренуци буду чешћи.“

Са једним голом у финалу до титуле је стигао и центар Немања Вицо, играч которског „Приморца“, син познатог тренера Петра, чији су коријени са Зубаца код Требиња.

„Испунио сам сан. Публика нас је носила читав турнир. Борили смо се, одбрана је била пресудна. Похвалио бих екипу, нарочито голмана Глушца. Јако тврда утакмица, али на крају је све ријешено. Подићи пехар код куће је непроцјењиво. Сада ћемо мало славити и то једва чекам.“

Једини пораз Србија је доживјела у групној фази против Црне Горе 20. јануара – резултат је био 15:13. Најбољи играч Црне Горе био је капитен и голман Петар Тешановић, чија је породица из Билеће. Његов отац, Мијо Тешановић, био је голман „Јадрана“ и „Бечеја“, брат Ђорђе играч „Јадрана“ и интернационалац у Грчкој, а Петар тренутно брани мреже „Марсеја“. Црногорска репрезентација, која је заузела седмо мјесто и изборила пласман на Светском првенству у Будимпешти 2027, имала је и центра Владана Спаића, чији је дјед са Зубаца дошао у Игало.

На финалном мечу присуствовао је и градоначелник Требиња, Мирко Ћурић, који је честитао домаћој репрезентацији и стручном штабу.

„Ваша посвећеност, таленат и тимски дух поново су доказали да је српски ватерполо на самом врху европске сцене. Овај изузетан успјех је плод напорног рада, дисциплине и љубави према спорту и представља понос не само Србије и Републике Српске, већ и свих љубитеља ватерпола широм региона.“

Подсјећамо да је почетком јануара 2026. одржан Куп Требиња, у којем је учествовала и репрезентација Србије. Побједила је Италија, друга је била Мађарска, трећа Грчка, четврта Шпанија, пета Србија, а шеста Француска. Ово потврђује да на олимпијском базену „Ана Чучковић“ постоје сви услови за развој ватерпола, што показују све бољи резултати младих ватерполиста „Леотара“, које успешно води тренер Никола Љешковић.

Здравко Шакотић