• Већ три године федерална општина Равно одбија да врати дио некретнина манастиру Завала. Чињеницом да Срби у Херцеговачко-неретванском кантону нису уставна категорија, изгледа, руководе се и локалне институције.

Манастир Завала (Фото: Епрхија ЗХиП)

Отворено НЕ враћању дијела национализоване имовине упутила је хрватска већина у локалној скупштини прије десетак дана.

Српски одборници тврде да је све јасно – нема добре воље за оно што је у највећем дијелу БиХ учињено према вјерским заједницама.
Једногласан став хрватских одборника, тврде, личи на наставак онога што су урадиле комунистичке власти 1959. када су практично отеле манастирске објекте, земљу, а нешто касније и српска гробља.

До национализације, без накнаде, манастирски школа и конак, са припадајућим земљиштем, власништво су Манастира Завала још од 19.вијека. Временом су мијењали намјену, а од протеклог рата су рушевине.

“Они желе да ту имовину узму, задрже, украду… Овдје и врапци знају да је то манастирско, није локалних ни Хрвата ни Срба, али изгледа да то једино општина не зна”, каже за РТРС отац Василије, игуман манастира Завала.

Поврат објеката са земљиштем, које чини манастирски комплекс, Манастир Завала тражи од 2012.године. Најприје је захтјев адвоката одбијен, а сада и захтјев српских одборника.

„Порука Србима у Федерацији је генерална, она је јасна. Порука је ако се настави не да ћемо бити у лошем положају него нас неће бити никако“, изјавио је Перо Средановић (СНСД), потпредсједник Општинског вијећа.

Српски одборници кажу да се хрватске колеге позивају на законска рјешења. Глас начелника Равног и предсједника локалног парламента нисмо чули – нису одговарали на позиве ни дописе.

“То је кад се позиваш на право и правду, а ту нема ни правде ни истине, онда то прелази у насиље и дискриминацију.”, сматра игуман Василије.

У Епархији Захумско-херцеговачкој и приморској припремају документацију за институционалну процедуру.

“Имамо документацију из Аустроугарске, Краљевине, из архива БиХ, Југославије, из Бечког архива, захтјев за национализацију из 1959”, каже Предраг Јовановић, административни радник у Епархији ЗхиП.

Имовину СПЦ, без њеног знања, прометовале су и власти почетком осамдесетих. Тада су локално српско гробље пренијеле у власништво пољопривредног предузећа.

„Послије рата фирма не постоји каква је била, а гробље је припало Општини. Онај дио у Федерацији пребацила је општина на себе послије рата”, ријечи су Мијомира Кораћа, српског одборника (СНСД) у општини Равно.

Дописи о овом случају, потврђено је из Епархије Захумско- херцеговачке и Приморске, стићи ће на адресе релевантних институција. Манастир Завала, у одбрани имовине и интегритета, добијао је спорове са турским и аустро-угарским властима. Овај траје.

Извор: РТРС