• Да је ријеч српских повратника у Федерацији маргинална, показује примјер из федералне општине Равно. Досадашњом динамиком, само за електрификацију тридесетак српских села биће потребно стотину година.

Али, зато, умјесто обнове, ужурбано се припрема терен за отварање каменолома у атарима српских села. У селу Зачула, већ се граде приступни путеви, у Запланику терен је припремљен, а за прољеће, у плану је још њих неколико. Надлежне институције експресно уручују рјешења инвеститорима из Хрватске.

Окидач хрватским инвеститорима, тврде српски повратници, била је прошлогодишња посјета бившег хрватског премијера Томислава Карамарка Иваници. Јавну расправу о каменолому у Зачули, кантонално министарство организовало је крајем новембра, и мимо примједби МЗ Иваница, већ у децембру издало рјешење.

„Они су вршили некаква јавна излагања, која су била у Мостару и нико од мјештана није обавјештаван о тим плановима“, рекао је Дубравно Куртовић из села Зачула.

Потпредсједник СО Равно Перо Средановић истакао је да је кантонално министарство екпресно одговорило на упућене примједбе.

Машине су данима на терену. На интервенцију мјештана, фирма „Штитар“ промијенила је трасу приступног пута за будући каменолом, удаљен од села неколико стотина метара. Инвеститор је, наводно, из Задра.

Јавна је тајна да све иде у сусрет планираним инвестицијама у околини Дубровника.

„Изградња каменолома не доноси ништа добро никоме, осим том власнику, који се није удостојио да разговара са мјештанима“, нагласио је Стево Путица, МЗ Иваница.

Покушали смо да чујемо и став начелника Општине Равно, али до њега нисамо успјели да дођемо, уосталом, као и много пута до сада.

Федералне институције игнорисале су и чињеницу да се још од 2014. “ Културни пејзаж села Зачула“, налази на попису петиција код Комисије за очување националних споменика БиХ. До проглашења националним спомеником, забрањене су све активности које би могле угрозити национално добро.

На два захтјева Комисије за инспекцијски надзор, Федерална управа за инспекцијске послове није одговорила. Није извјесно, у ком обиму су, осим већ порушених историјских, културних и вјерских, угрожена преостала добра из средњег вијека и ендемска флора.

ИЗВОР: РТРС