НАСЛОВИ

Соколско друштво Велики Бечкерек – касније Петроград

  • ​У Банату пре Првог светског рата маџарске власти дозвољавале су оснивање друштава у строго гимнастичком смислу. Чим би друштво хтело да пружа отпор, власти су забрањивале даљи рад друштва. У Банату основани су 1908. девојачки Соко у Кикинди, 1908. Врањево, 1910. оснивање срп. гимнастичког друштва у Вршцу, 1907. „Снага” у Мокрину, 1911. Српски Соко у Панчеву, Српски Соко у Великој Кикинди, 1914. Бечкереку. (1)

 

На интервенцију полиције у министарству унутрашњих дела у Будимпешти било је забрањено оснивање српског сокола у Великом Бечкереку. Па је зато друштво  организовано као подружница Српског сокола из Велике Кикинде. Организацију је спровео Бранко Ролер. Ролер је отишао у удружење српске трговачке омладине и ту почео свој рад. Говорио је о сврхи соколства и утицај на неорганизовану и несложну омладину. У свом делу „Алкохол и соколство” Ролер је истакао : „Идеја соколска је идеја народног здравља, народне снаге и јакости, да народ испуни своје задаће и одупре се свима препрекама. Да народ задобије сретну и јаку будућност.” и још „Соколски рад је самопожртвовањем, самопрегоревањем и љубављу прожет рад, посвећен своме роду. Задаћа соколства је да одржава прави српски дух, а то је : дух слободе, дух братства и једнакости и дух културног развоја и напретка. Под именом Соко замишљамо ми једну слику правог свесног Србина, који је врсни преставник, живи израз снаге, тежњи и способности васколиког српског народа. Соко треба да је персонификација несломљивог отпора нашег жилавог народа и онај стуб на коме почива сигурна залога остварењу идеала српског народа. Соколу стално пред душом лебди свети задатак свију нас, свети аманет наших предака : да разбијемо онај тамни облак, који нам још заклања наше сунце слободе”. Ролер је у свом делу „Алкохол и соколство”на страни 11 упозорио српске соколе да се клоне алкохола, јер ће алкохол више нашкодити него обесна Турска сила, лукава бечка политика и шовинизам мађарске владе. Такође у Ролеровом чланку „Потреба и задатак Српског сокола” који је штампан у „Бечкеречким Новинама” бр. 24-28. од 1913. истакнуто је „школе су нам изложене самовољним нападима државне власти, хоће не само од својих, већ и од наших завода да створе такове, који ће нам бити непријатељи” и „Српски се народ само тако може спасти ако што више нас ступимо у Соколе”. (2)

Месне власти слале су извештаје министарству унутрашњих послова у Будимпешти, да је соколство опасно. У извештајима се “Соко” сматрао као извршујући орган “Народне одбране”. Градоначелник Великог Бечкерека 1914. предложио је да се рад српског друштва “Соко” обустави, истичући да је љубав тамошњих Срба према Краљевини Србији “претерана” и да су они “најопаснији елеменат за мир у двојној монархији”. Соколске вежбе биле су опасне, јер су “занеле грађанство које се листом уписује у соколско друштво”. (3)

Српски соко одржао је у Великој Кикинди слет Банатских сокола на Видовдан 1914. Након тога дана била су соколска друштва укинута, а виђенији представници интернирани. Вође Српског сокола у Великој Кикинди Бранко Ролер, Славко Лаковић, Милутин Јакшић и други били су затворени и осуђени од суда у Сегедину.

После ослобођења и уједињења 1918. обновљен је рад соколских друштава. Банатска жупа 25. маја 1920. имала је 19 друштава. Градска друштва била су : Велика Кикинда, Бечкерек, Панчево, Вршац, Бела Црква. Сеоска друштва била су : Долово, Црепаја, Чента, Перлез, Орловат, Томашевци, Ботош, Меленци, Турски Бечеј, Врањево, Драгутиново, Башахид, Турска Кањижа, Мокрин и Ковин. Друштва су током недеља и празника полазила у околину у села да држе вежбе и предавања. (4) Први жупски слет Банатске жупе у Бечкереку одржан је на Видовдан 1920. У Бечкерек је дошло 7.000 људи из разних делова Баната. (5) Готово сва друштва имала су певачке, тамбурашке, … одсеке. Соколска фанфара у Великој Кикинди основана је 4. априла 1924. У жупи се истицао Соколски дом у Вел. Бечкереку, дужине 32 метра, ширине 14 метара са свим споредним просторијама. (6)

 V  слет Банатске жупе у Великом Бечкереку одржан је 7 и 8 јуна 1925. Један воз је довезао соколе из јужног Баната, а други из северног Баната са гостима из Бачке. Оба воза  стигла су 7 јуна 1925. са око 4.000 сокола, војника, Рускиња, … . На великој пољани испред станице сврстала се поворка са три музике. Старешина жупе пуковник  Павловић у свом говору осврнуо се на предходни слет у Бечкереку и нагласио је да је сретан што је видео око себе многобројне госте из суседних жупа. Истакао је да је циљ слетова да доприносе упознавању и братству. У 12 сати поворка је кренула у град, који је био искићен славолуцима, цвећем, натписима и заставама. Путем су биле поређане масе народа и школе, које су одушевљено поздрављале госте. Поворку је пратио са једне и друге стране бројни редатељи на бициклима. Били су у црвеним кошуљама. Кад је дошла на главни трг поворка се разишла такло да су водичи водили чете у настамбе. После подне била је главна проба свих категорија на слетишту у близини града. Пробама је присуствовало 6 хиљада гледалаца. У вече била је академија на слетишту. Било је 9 тачака вежбања и две тачке певања. Извођене су скупне вежбе, вежбе сунцобранима, једанаесторка, вежбе обручима, деветорка, вежбе палицама, вежбе луковима и “У бој”. Тачке су извела друштва  Велики Бечкерек, руска гимназија Велика Кикинда, питомци војне музичке школе Вршац, Нови Бечеј, Нова Кањижа и Соко Вршац. Вежбе је пратила музика или клавир. Певачки хор бечкеречког сокола извео је певачке тачке. Подијум на слетишту  је био осветљен рефлекторима. Присуствовало је академији преко три хиљаде особа.  У вече била је седница жупе, којој је присуствовао изасланик ЈСС Иван Бајжељ. Од стране жупе говорили су Милош Станојевић и Анте Тадић, чланови жупског старешинства, а од Југословенског Соколског Савеза Ђура Паунковић и  Иван Бајжељ, савезни подстарешине. Пред поворком 8 јуна 1925. јахала су 4 трубача, после трубача соколска коњица из Великог Бечкерека, док је коњица из Велике Кикинде изостала. За коњицом су ишли војници 7 и 27 пешадијског пука, као и 5 и 21. артиљеријског пука са музиком. Затим су ношене соколске заставе из Новог Сада и Велике Кикинде, као и застава из Крстура, у племенском духу, као и завијена застава сокола  из Великог Бечкерека. Иза застава ишло је старешинство жупе са представником ЈСС и старешином београдске жупе. После њих  ишли су соколи из Бачке на челу са Тодоровићем и за њима банатски соколи у у одорама и вежбачким оделима, руски соколи из Беле Цркве, мушки нараштај, Војна музичка школа са музиком, чланице, руска гимназија са фанфаром из  Велике Кикинде обучена у црвене блузе, плаве сукње и беле капе (боје руске заставе), фанфара  из  Велике Кикинде, женски нараштај, женска деца, мушка деца, Словаци у народним ношњама из Ковачице, соколи у цивилу и добровољци из Банатског Карађорђева. Било је у поворци 887 војника, 16 Руса, 170 Рускиња, 60 Словака, 40 добровољаца. У редовима војника било је 76 војних музиканата. Ван чланства ЈСС било је 1.173 лица. Припадника ЈСС било је : 19 соколских коњаника прописно обучених, 122 чланова из Баната у одорама, 28 у вежбачким оделима, 83 сокола из Бачке у одорама, 94 чланице, 286 мушких нараштајаца, 194 женског нараштаја, 484 мушке деце, 320 женске деце, једна соколска фанфара у одорама 24, сокола у цивилу 100. Сокола је било 1.754 лица. Све заједно у поворци 2.927 лица. У поворци су учествовале три музике и четири заставе. Поворка се зауставила пред жупанијом где су држани говори. Старешина жупе Павловић захвалио се граду Бечкереку на гостопримству. Велики жупан Мита Алексијевић говорио је о соколској идеји на северу. Затим је говорио Ђура Паунковић. После говора било је дефиле целе соколске поворке. Жупанија је поклонила заставу бечкеречком соколу. Освештење заставе извршено је пред недовршеним Соколским домом. Благослов је извршио владика Летић уз асистенцију седам свештеника и певачког друштва “Гуслар” из  Велике Кикинде. Владика је истакао да су симпатије цркве на страни сокола, јер су уз тело јачали и дух, те су и соколи постали поборници и сарадници цркве. Истакао је да су прво краљ Петар а затим и краљ Александар  подржавали соколе. При свршетку благосиљао је народ. У име жупаније поджупан Рајић  је кумовао соколској застави. Спомињао је Соколство пре Првог светског рата, које је било прогоњено. Соколе је сматрао за организацију која је ударила камен темељац ослобођењу и јединству и који су и пре Првог светског рата гајили наду и чврсту веру у ослобођење. Старешина бечкеречког Сокола Милош Станојевић узео је заставу и говорио о њезином значењу. Захвалио се жупанији на поклону. Опомињао је чланство на част заставе, који је требало јуначки бранити као што су је наши стари јунаци бранили на победоносним пољанама. Предао је заставу барјактару. Барјактар је примио заставу и свечано обећао да ће чувати њезину част. Изасланик ЈСС Бајжељ пренео је поздраве из Љубљане. Био је срећан што су се умножавале заставе, ширила нова друштва, што је све јачало снагу наше идеје и народа у чему је видео бољу будућност. Говорио је о културно-просветном подизању народа. Опомињао је омладину да чврсто држи заставу под којом су се скупљали. Свирано је “У бој, у бој!” Говорио је и сељак добровољац Душан Иванчевић, који је молио соколску омладину да чува слободу, коју су они извојевали. После свечаности био је банкет. За време банкета свирао је соколски оркестар. После подне била је јавна вежба. Прву тачку ритмичке вежбе извео је женски подмладак. Деце је било 384. Другу тачку, просте вежбе, извели су чланови. Вежбало их је 248. Трећу тачку, просте вежбе, извео је подмладак. Подмладка било је 470. Четврту тачку, вежбе са венцима, извео је женски нараштај. Вежбало је 205 нараштајки. Пету тачку извела су деца и нараштај. Било је 450 играча. Шеста тачка биле су ритмичке вежбе чланица. Вежбало је 60 чланица и 69 ученица виших разреда руске гимназије из  Велике Кикинде. Седму тачку, вежбе са штаповима,  извео је мушки нараштај. Вежбало је 300 нараштајаца и 30 питомаца војне музичке школе, укупно 330 вежбача. Осму тачку, деветорку, извело је соколско друштво из Сенте. Девета тачка била је изведена на справама од 35 вежбача. Десету тачку, вежбе са пушкама, извели су војници 7. и 27. пешадијског пука и 5. и 21. артиљеријског пука. Вежбало је 480 војника. Једанаесту тачку, вежбе у круговима, извела је руска гимназија из Велике Кикинде. Биле су 74 вежбачице. Дванаесту тачку, слободне вежбе, извели су питомци војне музичке школе из Вршца. Било је 80 вежбача. Тринаесту тачку, вежбе са пушкама, извела је војска из Новог Сада. Вежбало је 110 војника. Четрнаесту тачку,  вежбе са пушкама, извела је војна музичка школа из Вршца. Било је 20 вежбача. Петнаесту тачку извела је војна коњица из Велике Кикинде. Било је 40 јахача. На крају су формирали слово А (Александар). Пуцали су из мужара и свирали државну химну. Свирале су наизменице три музике. Било је присутно 10 хиљада људи. Вежбало је припадника ЈСС из банатске жупе 1.467, затим у поновним тачкама 485 и 9 из бачке жупе; укупно 1.961. Вежбало је и 760 војника и 143 Рускиње, укупно 903. Свих вежбача је било укупно 2.864. Међу публиком је било око хиљаду чланова и чланица сокола који су стигли аутомобилима из свих већих места Војводине. Увече су биле народне веселице, венецијанска вечер, концерти и играње. У поноћ су се друштва разишла.  Писцу чланка у “Соколском Гласнику” о слету Анти Тадићу чинило се да је присуствовао покрајинском а не жупском слету. За  слет били су издани плакати украшени народном орнаментиком, дописнице и слетски знак у минијатури. Жупски “Соколски Весник” изашао је као свечани број. У њему су били чланци истакнутих соколских радника из Баната и целог Соколства.  “Банатски Гласник” у свечаном руху био је посвећен Соколству.(7)  У 1930. старешина је био Милош Станојевић, начелник Александар Павловић, начелница Милада Јаничекова, секретар Стеван Жеберан и предавач др. Миша Матић. Било је 202 члана, 39 чланица, 60 вежбача, 40 вежбачица, 87 мушког нараштаја, 23 женског нараштаја, 84 мушке деце, 56 женске деце, 82 члана у одори. Друштво је имало свој дом, изводило је јавне вежбе, 3 сарадника, 15 предњака, књижница је имала 100 примерака. Друштво је  имало  тамбурашки збор, оркестар, заставе чланску и нараштајску. (8)

Соколско друштво Велики Бечкерек  „Матица” прославило је Дан Уједињења 1930. Пред соколаном формирала се поворка, која је ишла на благодарење. По повратку из цркве, у пуној соколани отворио је свечану седницу заменик жупског старешине Ћордашић. Старешина друштва М. Станојевић одржао је говор о значају 1. децембра.  Том приликом поделио је  обим категоријама нараштаја краљев поклон, плакете старешине СКЈ.  Увече одржана је свечана академија којој су присуствовали уз многобројно грађанство, представници црквених, војних и грађанских власти. Академија је била из два дела : техничког и концертног. На академији прочелник П.О. др. М, Матић одржао је говор  „Соко као симбол”, и на крају је позвао све оне који су стајали по страни да ступе у соколске редове.    Због одушевљења публике академија је морала бити поновљена 7. децембра пред двораном од 1.000 седишта, која није била у стању да све посетиоце прими.  Они који нису успели да присуствују тешили су се да ће бити и треће понављање. (9) Соколска жупа Велики Бечкерек приредила је предњачки течај у Великом Бечкереку од 2 до 4 децембра 1930. Течај је похађало 45 учесника, и то 35 сокола и 10 соколица. Била су заступљени чланови 22 соколска друштва. Стан и храна били су заједнички. Предавали су уз начелника и начелницу жупе Миливој Мољац, Милош Станојевић, др. Богдан Поповић, Александар Јовановић, Александар Павловић и Стеван Жеберан. Старешина жупе Никола Бешлић је на крају течаја позвао учеснике на интезиван рад, да знање, које су стекли на течају, употребе у корист својих друштава и соколства. У име течајника захвалио се Радоје Грујић, обећавши, да ће у својим друштвима енергично наставити рад према соколским начелима и према упутствима које су добили на течају.(10) Соколска жупа Велики Бечкерек приредила је свој просветни слет 1933. Водили су прво преговоре са београдском Радио-станицом због преноса слетског програма. Станица је пристала да слет преноси 10 децембра 1933. Слет је трајао два дана од којих је први био посвећен нараштају а други за разна друштва. Код друштава је било живо интересовање за овакву врсту соколске приредбе. Нека друштва основала су певачке или музичке одсеке и са њима успели на слету. Месец пре слета почели су да раде слетски пододбори. Као главни слетски одбор деловао је жупски просветни одбор, док су његови прочелници финансијског, стамбеног, пропагандног, прехрамбеног и декоративног пододбора. Пододбор за дочек био је састављен од чланова жупске управе  и од браће сокола угледних функционера у грађанству.  Пропагандни одбор водио је рекламну кампању. Финансијски одбор припремио је значке, које су носиле натпис Први жупски просветни слет Соколске жупе Велики Бечкерек 1933”. Стамбени пододбор издејствовао је код школског надзорништва потребне просторије за смештај у основној школи.  Од војске, из болнице,  и са других страна биле су позајмљене сламарице, јастуци и ћебад. Како је на слет стигао већи број него што је било пријављено, то се морало много шта накнадно набављати. Неки чланови и чланице били су разведени по соколским кућама на становање.  Прехрамбени пододбор унапред је обавестио учеснике слета о приликама прехране. У соколском дому импровизован је бифе који је могао дати издашну топлу храну и за ручак и  за вечеру. Пододбор за дочек, преко извршног одбора жупе, на слет је позвао минисарства просвете, војске и морнарице, за физичко васпитање народа, бана Дунавске бановине, просветно одељење Дунавске бановине, Савез Сокола, Савезни просветни одбор и Матицу Српску. Бан Дунавске бановине, Матица Српска и Савезни просветни одбор упутили су своје представнике. Накнадне пријаве соколских друштава још увек су могле да буду узете у обзир, како у погледу програма, тако и у погледу смештања чланства. Првог дана слета стигао је Светолик Пашћан, делегат Савезног просветног одбора ССКЈ. И већ на пробама  је почео бележити своја запажања како у погледу дисциплине код појединих оделења, тако и у погледу квалитета извођења појединих тачака. Захтевао је да јавно не могу иступити она оделења, која на проби не покажу успех.  И он и ми, радовали смо се после што није било ни једног друштва чија тачка не би смела изаћи пред публику. Пре отварања слета, сви учесници и делегати душтава корпоративно су, на челу са музиком, однели венац захвалности на споменик краљу Петру Ослободиоцу. У име жупске управе венац је, уз одржан говор, положио члан жупске управе лекар др. Грга Богић. Свечана академија одржана је као прослава стогодишњице рођења Јована Јовановића Змаја. Целу академију и цео програм тог дана преносила је радио станица. Слетску свечаност отворио је председник Жупског Просветног Одбора Милош Ст. Станојевић.  Брат Жива Коларов је у име Матице Српске поздравио слет, а Пашћан у име  Савезног просветног одбора. Брат др. Грга Богић рецитовао је своју песму Јесмо и бићемо”, а брат др. Миша Матић одржао је предавање о Змају. Одмах после свечаног отварања почело је извођење програма.  Увече, пре почека програма соколске просвене академије, одржао је предавање брат др. Јова Поповић О нашој националној религији”. Вечерњи програм био је у главном испуњен тачкама локалних и најближих соколских друштава а највише Соколског друштва Вел. Бечкерек Матица. За време програма академије стигле су телеграфске честитке из многих места Југославије, јер је цео програм другог слетског дана преносила радио-станица. Највеће узбуђење изазвао је телеграм браће и сестара са Сушака, који су окупљени око радија слушали цео програм, нарочито говор брата др. Јова Поповића. На самом крају програма брат Станојевић, председник ЖПО закључио је слет : Завршена  је наша жупска просветна академија а тиме и први жупски соколски просветни слет Соколске жупе Велики Бечкерек. Нека би нас наша национална религија, у смислу речи брата Др Јове Поповића све повезала непрекидним ланцем свесловенске и човечанске љубави. А ви, сестре и браћо, пођите натраг у своја соколска гнезда, високо подигните барјак наше југословенске културе за част, за величину и за узвишеност соколске мисли. То нека нам је завет и животни циљ! До виђења на другом просветном слету. Здраво!” За слет се пријавило 32 друштва, а наступило је 29. Од друштава која су наступила било је 8 мушких хорова, 3 мешовита, укупно 11 хорова. Било је 4 гудачка оркестра, 1 дувачки, укупно 5 оркестара. Тамбурашких зборова било је 4. Квартети, дуети и соло тачке извођени су певањем, свирањем на виолини, фрули, хармоници, гајдама и гуслама. Било је 91 тачка на програму, а од накнадно пријављених друштава још 23, све заједно 114 тачака. Цео програм био је подељен на 5 делова, јаван просветни час за подмладак, концерт за нараштај, свечана академија као прослава стогодишњице рођења Змаја, јаван соколски просветни час и жупска просветна академија. У свим хоровима било је 235 певача, у свим оркестрима и певачким хоровима било је 118 чланова док је осталих учесника у разним тачкама било 62. Укупан број учесника у свим тачкама било је 415. За слет је било подељено 3.000 значака, а посета од стране публике била је за први дан по подне 1.800 људи, за први дан увече 900, за други дан у подне 2.000,  за други дан по подне 1.600, за други дан увече 500 укупно 6.800. Извођење програма за два дана трајало је укупно 14 часова. (11)

Начелништво жупе Петровград одржало је у Петровграду два лакоатлетска течаја и то први за чланице од 8 до 10 априла 1935. а други за чланове од 10 до 13 априла 1935. Оба течаја била су вођена у интернату у дому Соколског друштва Петровград Матица. Вежбе су обављане на игралишту А.К. “Обилића” и на вежбалишту  Соколског друштва Петровград Матица. (12)

Позориште Соколског друштва Матица у Петровграду (Зрењанин) било је једино аматерско позориште у Југославији које је радило стално и по утврђеном распореду. Његов оснивач био је Миша Станојевић, просветар Соколске жупе Петровград. Позориште је обилазило сва села и градове по Банату и представљало једино позориште тог краја. (13) Соколска жупа Велики Бечкерек-Петровград обухватала је до 1941. друштва : Александрово, Алибунар, Арадац, Банатску Паланку, Банатски Карловац, Банатско Карађорђево, Баранду, Башаид, Белу Цркву, Бечеј, Ботош, Добрицу, Драгутиново, Гудурицу, Ђалу, Елемир, Фаркаждин, Иђош, Иланџу, Јанков Мост, Јарковац, Јаша Томић, Катарину, Кларију, Клек, Конак, Книћанин, Кусић, Ковачицу, Крстур, Кумане, Калуђерово, Сирчу, Сечањ, Српску Црњу, Српски Итебеј, Бегеј св. Ђурђе,  Меленце, Мошорин, Нинчићево, Нову Црњу, Нову Кањижу, Нови Бечеј, Опово, Орловат, Падеј, Перлез, Падину, Подлокањ, Руско Село, Сакуле, Сенад, Тараш, Потиског св. Николу, Томашевац, Уљму,  Велику Кикинду, Велики Бечкерек,  Вел. Бечкерек I, Вршац, Вел. Бечкерек II, Велики Торак, Војводу Степу, Ченту, Владимировац, Маргитицу,  Велику Греду, Чоку и  Црњу. (14)

У Банату су као пограничној области где је било много мањинског становништва, које је у неким местима било у већини, често одржавани соколски слетови Соколске жупе Банат. О слетовима је писао Анте Тадић у листу ЈСС „Соколски Гласник” Писао је и у „Соколском вјеснику жупе загребачке”. Чланак „V слет Банатске соколске жупе у Великом Бечкереку” члана жупског старешинства и учесника слета Анте Тадића из Вршца био је објављен у листу ЈСС „Соколски Гласник” на 4 стране. Чланак је  био  детаљан опис соколског слета и попис учесника.  На соколским слетовима сем сокола учествовале су и друге организације које су сарађивале са соколима. Соколи су после Првог светског рата уживали подршку власти и народа, због своје улоге у организовању и припреми добровољаца у рату за ослобођење и уједињење. На V  слету учествовали су како соколи из Банатске жупе тако и соколи из Бачке. Зато се може речи да је то био покрајински слет. Сем сокола на слетовима су учествовали војници, руске избеглице и добровољци. Сарађивали су са Војном Музичком Школом из Вршца. Соколи су се надали да ће сарадња са Војном Музичком Школом потпомоћи ширењу соколске идеје међу широким народним слојевима. На V слету због освећења заставе били су присутни православни свештеници на челу са владиком и певачко друштво „Гуслар” из  Велике Кикинде. На слетовима Банатске жупе масовно су учествовале школе избегле из Русије и руски соколи. Учествовала је и Женска Задруга Српкиња.

Саша Недељковић

 члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :
  1. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
  2. „Споменица петнаестогодишњице Соколског друштва у Вел. Бечкереку 1912-1927,Вел. Бечкерек 1927, стр. 14, 15;
  3. М. Станојевић, „Соколство у Банату жупа Вел. Бечкерек”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 199;
  4. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
  5. „Соколски слет Банатске Жупе”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 373;
  6. М. Станојевић, „Соколство у Банату жупа Вел. Бечкерек”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 200;
  7. Анте Тадић, Вршац,„V  слет Банатске соколске жупе у Великом Бечкереку”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 августа 1925,  12-16, стр. 125-128; „V слет банатске соколске жупе”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1925,  бр. 7, стр. 143, 144;
  8. „Југословенски Соколски календар 1930”, Љубљана,  1929, стр. 135;
  9. С.Б. „Соколско друштво Вел. Бечкерек „Матица”, „Соколски Гласник”, Љубљана,  8. јануара 1931, бр. 2, стр.5;
  10. А.П. „Жупски предњачки течај.”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 5. фебруара 1931, бр. 6, стр. 6;
  11. С. Пејић, „Сок. Жупа В.Бечкерек. Први жупски просветни слет”, „Соколска Просвета, Весник просветног одбора Савеза Сокола Кр. Југославије”, Нови Сад, 1 јануар 1934, бр. 1, стр. 52-55;
  12. „Жупски лакоатлетски течајеви”, „Соколски Гласник”,  Љубљана, 26 априла 1935,  бр. 18, стр. 5;
  13. „Позориште Соколског друштва Матица у Петрограду”, Вести, „Око соколово“, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2;
  14. Павле Врачарић, професор педагогије и психологије, „Соколске жупе, друштва и сеоске чете”,„Око Соколово”, Београд, децембар 2013, бр. 47-48, стр. 22;

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар