Соколско друштво Дубровник заветовало се да ће у Петровој Петолетки поставити спомен–плочу соколским борцима стрељаним 1914/15. у Боки Которској : Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу.
У Дубровнику је свечано обележена двадесетогодишњица Уједињења 1938. (1) У чланку „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику” у часопису „Књига за соколско село” Д. Рајачић је истакао да се у Дубровнику говорило да прославе уопште неће бити. Соколи Дубровника су се спремали у тишини, без галаме, и спровели прославу тако да је многе зачудило и изненадило. (2)
Поред националних друштава суделовале су и све соколске чета из околине Дубровника. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били извјестили па је скинули. Већ раним јутром стизале су соколске чете из дубровачких села. Чете из дубровачких села биле су претежно у народној ношњи. Доста их је дошло па су са својим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. (3) Упркос ружног времена чете су дошле са 250 чланова са заставама. Соколска чета са Мљета телеграфисала је да су 94 члана чекала да дође брод али због невремена брод није пристао у луку Совру.
Дан уједињења 1. децембар освануо је тмуран, али без кише. Пуцњава лумбарда са тврђава ујутро најавила је свечаност. Соколска музика из Дубровника и Орашца обилазиле су град. Након благодарења по црквама сврстала се поворка пред двором. Прво музика и заставници па за њима разне категорије сокола, Нова Југославија са 120 чланова, и грађани. Поворка је кренула према вратима од града где је чекала постројена чета војске. Чим се поворка сврстала говорио је старешина соколског друштва Н. Шутић. Евоцирао је дане мука и патње за време рата и описао херојску смрт сокола стрељаних од Аустро-Угарске. За њим је говорио подначелник града др. Буцоњић примајући плочу на чување. После њих говорио је капетан Бауле описавши живот, рад и смрт својих колега двају поморских капетана. Затим је старешина сокола скинуо вео са плоче а из хиљаду грла заорило се “Слава мученицима”.
Испод плоче стајали су сестра стрељаног Срзентића гђа проф. Рађеновић и херцеговачки сељак брат Васе Милишића. Његове сузе и јецаји изазивали су сузе код свих присутних. Чета пешадије испалила је почасни плотун, а музика је свирала химну. Настало је клицање краљу, Отаџбини, Дому Карађорђевића и Уједињењу.
На плочи од корчуланског камена био је златан натпис: СОКОЛСКИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ ХАЏИЈИ КАП ФИЛИПУ – МИЛИШИЋУ ВАСУ СРЗЕНТИЋУ КАП. МИЛАНУ СТРИЈЕЉАНИМ ОД НЕПРИЈАТЕЉА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДА У БОКИ КОТОРСКОЈ 1914-15 ГОД. НА СПОМЕН – ОМЛАДИНИ НА УГЛЕД О ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ УЈЕДИЊЕЊА СОКОЛСКО ДРУШТВО ДУБРОВНИК 1938 П. (4) Маса света поздравила је свечани моменат клицањем жртвама за слободу. Спомен–плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, откривена је међу градским вратима од Пила, на мјесту одређеном за спомен–плоче. После тога положен је венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300–годишњице његове смрти. (5)
Поворка је кренула у соколану, где је одржана свечана седница. Старешина Н. Шутић је говорио о значају дана, а Д. Рајачић прочитао је посланицу Савеза Сокола. Заклетву је положило 29 нових чланова. Свечана седница завршена је свирањем химне и песмом “Хеј Словени”. У чланку у часопису „Књига за соколско село” Д. Рајачић је истакао да дворана није била овако пуна као на овај празник. (6)
Соколи су после подне одржали у Соколани (Спонза) Децембарску академију у почаст члановима соколских чета. (7) После академије зетско позориште дало је у позоришту комад „Ђидо” за соколске сеоске чете. Увече је град био осветљен а Дубровачка грађанска музика је дала концерат. Град је био у државним заставама, а посебно улица Краља Петра на којој су били постављени стандали са заставама. У чланку „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику” у часопису „Књига за соколско село” Д. Рајачић истакао је : „Овогодишња је прослава надмашила много других те је расположење било потенцирано и оживљено овим радом соколског друштва. На многим грађанима видјеле су се сузе радоснице које говораху : „Напријед тако, водите нас срећи и величини наше лијепе Отаџбине Краљевине Југославије”. (8)
За соколе у Дубровнику прослава Дана Уједињења 1938. била је и прослава 20 година Југославије. Соколско друштво Дубровник заветовало се да ће у Петровој Петолетки поставити спомен–плочу соколским борцима стрељаним 1914/15. у Боки Которској. У Дубровнику се говорило да прославе уопште неће бити. Соколско друштво Дубровник спремало се у тишини, без галаме, и спровело је прославу тако да је многе зачудило и изненадило. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. После благодарења и свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије“ и соколских чета са заставама откривена је свечано спомен–плоча стрељаним соколима међу градским вратима од Пила. У соколском дому у Спонзи одржана је свечана седница. Старешина Шутић је говорио о значају дана, а Рајачић прочитао је посланицу Савеза Сокола. Заклетву је положило 29 нових чланова соколског друштва. Свечана седница завршена је свирањем химне и песмом “Хеј Словени”. Соколи су одржали у Соколани (Спонза) Децембарску академију у почаст члановима соколских чета. После академије зетско позориште дало је у позоришту комад „Ђидо” за соколске сеоске чете. Увече је Дубровник био осветљен а Дубровачка грађанска музика је приредила концерт.
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
