Прославе Дана Уједињења у Дубровнику у међуратном периоду
Српски лист „Дубровник“ и „Соколски Гласник“ описали су прославе Дана Уједињења у Дубровнику у међуратном периоду. На Дан Уједињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, који је послије толико мука, напора и борби постигао свој циљ, своје уједињење. Удружења Соко, Нова Југославија и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са својим заставама и са свим својим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заједно са родољубивим грађанством ишла су „између врата од Пила”, и ту полагала венце на спомен-плоче подигнуте онима који су свој живот жртвовали за слободу и уједињење. После тога одржавала се у Соколани свечана седница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила је град те је том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало је 2 децембра свечану академију. (1)
На дан Уједињења 1934 године соколана у Спонзи је била мала да прими све чланове. Око 700 чланова положило је заклетву верности краљу, домовини и соколској идеји. Говор старешине друштва брата Н. Шутића саслушан је у дубокој тишини. После рецитација и декламација старешина Н. Шутић је прочитао посланицу Савеза Сокола. На поклике „Слава Краљу Мученику“, „Живео Њ.Вел. Краљ Петар II“ и „Живела Југославија“ дворана се орила од усклика “Слава Му“ и „Живео!“ После химне коју је свирала соколска музика, наједном се двораном заорило „Хеј Словени!“ из 700 грла. У чланку у „Соколском Гласнику“ о приредби истакнуто је : Сузе, јецаји и громки гласови слили су се у једну дугу. Свечаност је била завршена соколским поздравом „Здраво!“. (2)
Соколско друштво Дубровник заветовало се да ће у Петровој Петолетки поставити спомен–плочу соколским борцима стрељаним 1914/15. у Боки Которској : Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. У Дубровнику је свечано обележена двадесетогодишњица Уједињења 1938. (3)
У чланку „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику” у часопису „Књига за соколско село” Д. Рајачић је истакао да се у Дубровнику говорило да прославе уопште неће бити. Соколи Дубровника су се спремали у тишини, без галаме, и спровели прославу тако да је многе зачудило и изненадило. (4)
Поред дубровачких националних друштава суделовале су и све соколске чета из околине Дубровника. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били извјестили па је скинули. Већ раним јутром стизале су соколске чете из дубровачких села. Чете су биле претежно у народној ношњи. Доста их је дошло па су са својим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. (5)

На дан Уједињења, 1 децембра 1924. откривен је Споменик краља Петра I Ослободиоца (велики барељеф) узидан у бедемима града, над унутрашњим вратима од Пила.
Упркос ружног времена чете су дошле са 250 чланова са заставама. Соколска чета са Мљета телеграфисала је да су 94 члана чекала да дође брод али због невремена брод није пристао у луку Совру. Дан уједињења 1 децембар освануо је тмуран али без кише. Пуцњава лумбарда са тврђава ујутро најавила је свечаност. Соколске музика из Дубровника и Орашца обилазиле су град. Након благодарења по црквама сврстала се поворка пред двором. Прво музика и заставници па за њима разне категорије сокола, Нова Југославија са 120 чланова, и грађани. Поворка је кренула према вратима од града где је чекала постројена чета војске. Чим се поворка сврстала говорио је старешина соколског друштва Н. Шутић. Евоцирао је дане мука и патње за време рата и описао херојску смрт сокола стрељаних од Аустро-Угарске. За њим је говорио подначелник града др. Буцоњић примајући плочу на чување. После њих говорио је капетан Бауле описавши живот, рад и смрт својих колега двају поморских капетана. Затим је старешина сокола скинуо вео са плоче а из хиљаду грла заорило се “Слава мученицима”. Испод плоче стајали су сестра стрељаног Срзентића гђа проф. Рађеновић и херцеговачки сељак брат Васе Милишића. Његове сузе и јецаји изазивали су сузе код свих присутних. Чета пешадије испалила је почасни плотун, а музика је свирала химну. Настало је клицање краљу, Отаџбини, Дому Карађорђевића и Уједињењу. На плочи од корчуланског камена био је златан натпис: СОКОЛСКИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ ХАЏИЈИ КАП ФИЛИПУ – МИЛИШИЋУ ВАСУ СРЗЕНТИЋУ КАП. МИЛАНУ СТРИЈЕЉАНИМ ОД НЕПРИЈАТЕЉА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДА У БОКИ КОТОРСКОЈ 1914-15 ГОД. НА СПОМЕН – ОМЛАДИНИ НА УГЛЕД О ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ УЈЕДИЊЕЊА СОКОЛСКО ДРУШТВО ДУБРОВНИК 1938 П. (6)
Маса света поздравила је свечани моменат клицањем жртвама за слободу. Спомен–плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, откривена је међу градским вратима од Пила, на мјесту одређеном за спомен–плоче. После тога положен је венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300–годишњице његове смрти. (7)
Поворка је кренула у соколану, где је одржана свечана седница. Старешина Н. Шутић је говорио о значају дана, а Д. Рајачић прочитао је посланицу Савеза Сокола. Заклетву је положило 29 нових чланова. Свечана седница завршена је свирањем химне и песмом “Хеј Словени”. У чланку у часопису „Књига за соколско село” Д. Рајачић је истакао да дворана није била овако пуна као на овај празник. (8)
Соколи су после подне одржали у Соколани (Спонза) Децембарску академију у почаст члановима соколских чета. (9) После академије зетско позориште дало је у позоришту комад „Ђидо” за соколске сеоске чете. Увече је град био осветљен а Дубровачка грађанска музика је дала концерат. Град је био у државним заставама, а посебно улица Краља Петра на којој су били постављени стандали са заставама. У чланку „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику” у часопису „Књига за соколско село” Д. Рајачић истакао је : „Овогодишња је прослава надмашила много других те је расположење било потенцирано и оживљено овим радом соколског друштва. На многим грађанима видјеле су се сузе радоснице које говораху : „Напријед тако, водите нас срећи и величини наше лијепе Отаџбине Краљевине Југославије”. (10)
Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је користила своју власт за отпуштање Срба католика, југословенских националиста и сокола. Прогони нису сломили ни Србе католике ни њихов лист „Дубровник”. Дубровчани су прославили Дан Уједињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било је бројно грађанство уз присуство војних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била је постројена војска и чланови Нове Југославије. Соколска музика предводила је и једне и друге. После благодарења одржана је у соколани свечана сједница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане сједнице упркос техничким сметњама које су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестације, формирана је поворка Дубровчана предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири вијенца, која су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са својом заставом, чланови Нове Југославије са барјаком, те мноштво дубровчана, који се затекоше на улици, јер је већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве јавне манифестације. У поворци је узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдје су на спомен плоче положени вијенци, а предсједник Нове Југославије, кап. Нико Папа одржао говор упућен омладини, која је баш тог дана у Дубровнику показала и својим бројем и својом одлучношћу, да не постоји техничких сметњи када хоће јавно да се изрази љубав према народу и држави. У листу ,,Дубровник” истакнуто је : ,,Наша дична омладина заслужује овом приликом не само признање већ највећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се је по три пута Слава краљу Ујединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославији. После тога поворка је прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка је одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто је : ,,… да у ,Дубровнику – крај свих зала – још се у пуној снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му тај дух нијесу могле да умање ни ново повучене границе које су га бациле у један неиздржив и неприродан положај у политичком и привредном правцу.” (11)
У „Соколском Гласнику“ је истакнуто да су соколи у Дубровнику за Дан уједињења издали проглас у коме су позвали чланство и пријатеље југословенске мисли да достојно прославе тај датум. Уз соколе, учествовала су и сва национална друштва. Била је предвиђена бакљада улицама, али је полиција забранила. На дан прославе одржана је свечана седница, на којој је већи број новог чланства положио заклетву. Соколи су са осталим грађанима пошли у импозантној поворци са музиком до Пила, где су положили ловорове венце на рељеф-споменик Краља Петра и дубровчана, палих за ослобођење. Капетан Нико Папа је одржао ватрени говор. Огромно мноштво света је дало одушка својим осећањима, спонтаним манифестацијама за идеале. Другог дана приређена је свечана академија, на којој су нарочито успели наступи сестара и дилетаната, заслугом сестре Марије Мозетић и брата Шегедина. У комаду је наступио познати дубровачки глумац Богдановић. Соколана је била дупке пуна. И соколи у селу Суђурад, код Дубровника прославили су Дан Уједињења. У очи дана је била расветљена обала и Соколски дом, а сеоска музика је свирала дуго у ноћ. Сутрадан је одржана свечана седница, којој је присуствовао велики број сељака. Приређена је 3 децембра свечана академија. Нарочито су се свиделе вежбе нараштајки и алегоријска слика „Венац славе“. После програма дељени су дарови школској деци. (12)
Скромна прослава Дана Уједињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена је на свечаност приређену у Соколани. У просторијама сокола на првом спрату Спонзе одржаване су приредбе и предавања. Лист „Дубровник“ писао је о прослави: „Друштвима која би се усудила да не послушају ….. г. шеф полиције запретио је употребом силе и хапшењем чланова управе. … Пред вратима свих зграда у којима се налазе нацијонална друштва стајало је на дан Уједињења по два и три полицајца у униформи или без ње. … Посебну пажњу привлачила је силуета једног бившег ц. к. полицијског агента који је под сводовима Спонзе бројио и контролисао учеснике на свечаној сједници Соколског друштва, таман онако и са оног мјеста, са којега нас је контролисао 1912. године, … Двадесет корачаја од бив. ц. к. агента у служби данашње полиције – видјели смо три млада човјека; … На лицу и у очима могао си им јасно прочитати, да врше онај исти посао, којега је тога часа вршио бив. ц. к. полицијски агент, те са различитом дужности, да о ономе што су видјели реферишу некому другому, који води рачуна о онима које страх и персекуције још нијесу извукле из Соколане и круга националног Дубровника.”(13)
Насупрот томе Соколска чета Суђурађ прославила је Дан уједињења 1940 године свечаном седницом која је била посећена од бројне публике. Говор брата старешине, читање посланице Савеза Сокола и остали програм, поздрављени су најсрдачније и праћени манифестацијама за краља и Југославију. (14)
Дубровачка национална друштва су у међуратном периоду сваке године обележавале Дан Уједињења. Обележили су празник и после смрти краља Александра 1934. Прослава Дана Уједињења 1938. била је такође прослава 20 годишњице Југославије. Соколско друштво Дубровник заветовало се да ће у Петровој Петолетки поставити спомен–плочу соколским борцима стрељаним 1914/15. у Боки Которској. У Дубровнику се говорило да прославе уопште неће бити. Соколско друштво Дубровник спремало се у тишини, без галаме, и спровело је прославу тако да је многе зачудило и изненадило. За разлику од ранијих прослава 1938. су у Дубровник дошле сеоске соколске чете. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. После благодарења и свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије“ и соколских сеоских чета са заставама откривена је свечано спомен–плоча стрељаним соколима међу градским вратима од Пила. У соколском дому у Спонзи одржана је свечана седница. Старешина Шутић је говорио о значају дана, а Рајачић прочитао је посланицу Савеза Сокола. Заклетву је положило 29 нових чланова соколског друштва. Свечана седница завршена је свирањем химне и песмом „Хеј Словени”. Соколи су одржали у Соколани (Спонза) Децембарску академију у почаст члановима соколских чета. После академије зетско позориште дало је у позоришту комад „Ђидо” за соколске сеоске чете. Увече је Дубровник био осветљен а Дубровачка грађанска музика је приредила концерт. Прославе Првог децембра одушевљавале су дубровачке Србе изложене сталном притиску хрватских сепаратиста који су силом наметали тезу да је Дубровник хрватски град. Они који су славили Дан Уједињења нису пристајали на такве ставове. Због тога после стварања Бановине Хрватске 1939 године власти ХСС у Дубровнику настојале су да онемогуће прославу Дана Уједињења. Док су Соколи успели да 1939 године организују прославу, идуће 1940 године били су присиљени да прославу одрже у соколани у Спонзи. Сатерани су у своје просторије. Били су шпијунирани ко долази у Спонзу. Сам лист „Дубровник“ који је извештавао о прослави 1940 године, изашао је у Котору а не у Дубровнику. Насупрот томе у Суђурађу су прославили и 1940 године свечано Дан уједињења.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
-
„1 децембра”, „Дубровник”, Дубровник, 2 децембра 1939, бр. 48, стр. 4;
-
„Дубровник – Прослава Првог децембра“, „Из наших жупа друштава и чета“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 7 децембра 1934, бр. 50, стр. 4,
-
„Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник“, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења“, „Дубровник“, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3;
-
Д. Рајачић, „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”, „Књига за соколско село”, Мостар 1939, бр. 1-2, стр. 32, 33;
-
„Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник“, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења“, „Дубровник“, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3;
-
Д. Рајачић, „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”, „Књига за соколско село”, Мостар 1939, бр. 1-2, стр. 32, 33;
-
„Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник“, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења“, „Дубровник“, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3;
-
Д. Рајачић, „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”, „Књига за соколско село”, Мостар 1939, бр. 1-2, стр. 32, 33;
-
„Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник“, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења“, „Дубровник“, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3;
-
Д. Рајачић, „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”, „Књига за соколско село”, Мостар 1939, бр. 1-2, стр. 32, 33;
-
„Прослава 1 децембра“, „Дубровник“, Дубровник, 9 децембар 1939, стр. 4;
-
„Соколство у Бановини Хрватској је одушевљено прославило Дан Уједињења“, „Соколски Гласник“, Београд, 15 децембар 1939, бр. 50, стр. 2;
-
„Мозаик данашњице”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 14 децембра 1940, бр. 49, стр. 3-4;
-
„Прославе Првог децембра у соколским јединицама“, „Соколски Гласник“, Београд, 20 децембар 1940, бр. 51, стр. 4;