• У понедељак 20.02.2023.у емисији Ћирилица код новинара М. Марића једини учесник-гост је био бивши начелник Војске Р. Србије генерал Момчило Перишић –  човек који је у Хагу ослобођен од свих оптужби, а у Србији оптужен за одавање тајних докумената западним службама.

Снимак екрана Хепи телевизија

Користећи прилику да сам, без других учесника и сведока ратних дешавања на југословенском простору и посебно херцеговачком ратишту, интерпретира своје виђење и своју „истину“ о ратним дешавањима, оптужио је официре Херцеговце да су се башкарили по Београду одбијајући да иду у родни крај на ратиште и помогну у заштити свог народа.

О првом (и једином у рату) команданту Херцеговачког корпуса Радовану Грубачу је рекао: „тамо неки Грубач је дошао да преузме дужност…“, о начелнику Војске Р. Српске, легендарном генералу Младићу нисам чуо ништа похвално, о историјским Митровданским биткама које су добрим делом преломиле ток рата, ни речи, заборављајући да су баш оне биле мотив да се Митровдан слави као Дан Војске Р. Српске, итд.

„Тамо неки Грубач“ је први официр Војске Р. Српске који је промовисан у чин генерала, не због башкарења по Београду, већ због храбрости, знања и умећа командовања Херцеговачким корпусом који је покривао велику територију и линију фронта.

Чак бих и ја, војнички некомпетентан, могао да сведочим да су многи официри Срби-Херцеговци отишли из Београда на херцеговачко ратиште и то у најтежим тренуцима у прелазном периоду када се дотадашња регуларнарна војска повукла, а још увек није била формирана војска Р. Српске (Р. Грубач, Н. Гушић, Б. Антељ, М. Ковач, Попара, М. Лаловић-Заврата…), јер сам многе од њих баш тамо на ратишту упознао.

Један официр који је одбио да оде на ратиште, не може да поништи славу свих осталих.

Може се разумети потреба да се оптужени човек брани свим средствима, да оптужује или је резервисан према ратном руководству обе српске државе, а благонаклон према актуелној власти, да велича своје војничке способности које, вероватно, нису ни спорне, за разлику од моралних особина, али се не може разумети служење неистинама или полуистинама, како због великих жртава народа и бораца српске православне Херцеговине, тако и због поменутих официра Војске Р. Српске, од којих, нажалост, многи нису у могућности да бране истину.

Зато би било пожељно да се огласе бар неки, много компетентнији од мене, учесници и сведоци ратних дешавања на тлу Херцеговине, не да би се отежала позиција оптуженог Перишића, већ да се одбрани херојска борба за слободу и част Херцеговине и Срба-Херцеговаца!

Милан Зечар