• Слободан Бобан Драшковић, предсједник ДГ „Стара Херцеговина“ није крио понос након концерта којим је ово друштво обиљежило 14 година рада.   Од свог оснивања 2009. године ово друштво је освојило 20 екипних и 19 појединачних трофеја.

– Када би једном рјечју морао да опишем осјећања послије концерта, онда би то била ријеч – понос. Заиста сам врло поносан на ДГ „Стара Херцеговина“, чији сам предсједник и које безмало постоји 15 година. Поносан сам, не само због успјешног концерта, већ и због многобројних фестивалских успјеха. Актуелни смо екипни прваци, петоструки екипни прваци Србије, освојили смо двадесет екипних и деветнаест појединачних пехара на савезним и републичким фестивалима. Учесници смо и организатори бројних манифестација које су имале хуманитарни карактер. Ријетко смо друштво које краси слога и саборност. То је веома тешко у времену у коме важи народна изрека „два Србина – три партије“. Размирице су посебно видљиве у гусларском свијету. Тако данас имамо чак 37. гусларских друштава у Србији. Гуслари прелијећу из друштва у друштво или оснивају нова, чим се појави и најмањи разлог. Наше друштво није напустио ниједан гуслар, чак штавише, временом је појачано гусларима који су сами изабрали да постану наши чланови. Можемо да се похвалимо да у нашим редовима имамо гусларе свих генерација, а посебно радује што су сада већ увелико закорачили на гусларску сцену млади Срђан Авдаловић, Мирослав Тановић и Михаило Перовић.

• Дијелите ли утисак да су гусларске вечери посљедњих година значајно промјениле форму?

– Што се тиче концерта ДГ „Стара Херцеговина“ испуњена су моја очекивања. Направили смо право гусларско вече. Ово је била прилика да се чују врхунски гуслари у програму који је сјајно водио надарени пјесник Раде Црногорац, који је и писао конферансу за ово вече. У његовим кратким најавама имали смо прилику да се подсјетимо важних ствари из наше историје и културе, а многи и да сазнају неке интересантне податке. Ко је желио да чује гусле и гусларе, имао је прилику да напоји душу своју. Свједоци смо да се публици већ  неколико година нуде концерти у којима су гусле само зачин.

• На шта конкретно мислите?

– На тим концертима има свега и свачега, шаренило, бућкуриш, промоција прије свега себе, неостварених амбиција, болесних сујета, погрешних вриједности. Гусле су у сасвим другом плану. Гледамо како ненаучени подучавају младе. Брзо смо заборавили на огроман успјех од прије четири године, а то је упис пјевања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа. Нисмо искористили велику шансу која нам се тада указала да гусле уђу у државне иституције и медије. Наша гусларска сцена хрли у загрљај естради, и то оној најцрњој, ријалити култури.

Погледајте још:
ЗРАКА СЈАЈНА ОГЊА БЕСМРТНОГА: Гуслари „Старе Херцеговине“ – истинске штитоноше епске традиције (ФОТО)

• Какви су планови за будућност?

– Што се тиче ДГ „Стара Херцеговина“ , ми са свог пута скретати нећемо. Нема подилажења публици, нема „звона и прапораца“, конфета и ватромета, пушака и топова. У времену када се промовишу погрешне вриједности, лажни патриотизам и фалсификоване дипломе, бићемо своји и промовисати гусле. Надам се да ће и на чело гусларских институција доћи људи који ће ставити гусле испред својих ситних интереса. Требају нам стабилни појединци са јасним ставом, који нису спремни на труле компромисе, који неће у свакој прилици промовисати своју књигу, CD издање и свој лик и дjело.

• Да ли је могуће извршити тако корјените промјене?

– Политика незамјерања је погрешна. Без јасних смјерница, високо постављених циљева нема ни резултата. Тапкати у мјесту, таворити и преживљавати, очекујући да нешто падне са неба неће донијети бољитак. Стасавају неке нове генерације Срба и неопходно је потражити рјешења са новим људима. Убјеђен сам да ће српске гусле опстати, јер су преживјеле и много тежа времена. Доћи ће вријеме када ће заузети мјесто које им припада у српској култури и на друштвеној љествици, надам се да ће то бити у скорој будућности.

Текст и фото: Трифко Ћоровић