”У вечери 10/11 јануара 1882. године око 5.000 српских ратних добровољаца Херцеговине дигло се на устанак против Аустро-Угарске окупације Босне и Херцеговине.

Устанак је назван Друга невесињска пушка (херцеговачко-бокељски устанак).

Циљ устанка било је ослобођење Фоче од стране православних Срба и Сарајева од стране Срба мухамеданске вероисповести.

За циљ се имао још и створити слободни коридор ка Рашкој области и Српској Зети. Око 3.000 добровољаца покушало је ослобођење Фоче.

Командант српских ратних добровољаца био је Перо Тунгуз, а члан Савеза добровољаца Краљевине (данас Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца) Србије од њеног оснивања 1903.

Учествовао је као добровољац у Првом светском рату,иако у позним годинама.

Устанак је крваво угушен априла месеца 1882. године.

Преживели устаници су помиловани (осим вођа устанка Н.Л.), док су  појединци пружали оружани отпор све до новембра месеца исте године”.

Црква Светог Василија Острошког у Улогу (ФОТОГРАФИЈА: Наташа Глигорић)

* Oвај текст je преузет од Удружењa ратних добровољаца и госпође Наташе Глигорић, праунуке хајдучког харамбаше и сердара Загорског и Невесињског ПЕРА ТУНГУЗА вође и покретача овог устанка против окупаторске Аустро-Угарске власти у Босни и Херцеговини.

Споменик хајдучком харамбаши Перу Тунгузу налази се данас на Моринама на брду Јакомир који је подигао његов син проф. Данило Тунгуз и породица Тунгуз у знак сјећања на
свог славног предка и вођу устанка у двије Невесињске пушке, Прве 1875. године против Турака и Друге против Аустро Угара 1882. године.

Приредио: Никола Лакета