Крвави камен херецеговачки: Устанак за опстанак

Фељтон о страдању Срба у Херцеговини од стране усташа завршавамо текстом о херцеговачком устанку, покренутом из потребе да се билошки опстане.

Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. Године), учинила је овај кршевити крај ареном најгнуснијих злочина које је запамтила свјетска историја, али и колијевком првог масовног устанка против фашистичке тираније у поробљеној Европи.

Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачких Срба 1941. Године превазилази машту и бестијалност најсвирепијих злочина које је историја запамтила.

Мушкарци, жене, дјеца и старци убијани су на најбруталније начине: спаљивањем на кућном огњишту, ударањем маљевима, полугама и шипкама, печењем на ражњу, дављењем жицом и конопима, бацањем у мрачне поноре и брзе херцеговачке ријеке. Пушчани метак био је Божија благодет.

Усташко-муслимански терор већ седмицама се одвијао у цијелој Херцеговини а најснажније су били погођени гатачки и невесињски срез у којем су цијела села истријебљена и уништена. Ипак, херцеговачки народ дуго није смогао храбрости ни одлучности да се успротиви непријатељу и мирно је посматрао страдање у другим мјестима. Директан повод за почетак херцеговачког устанка против нацистичко-усташке окупације, биће страшан злочин муслиманских јединица у селу Корита.
У ноћи 4-ог на 5-и јун муслиманске чете из села Фазлагића Кула код Гацка упали су у село Корита гдје су све корићане похапсили и повезали а потом их на најсвирепији начин поубијали и побацали у јаму у Коритима.

Поучени искуством Корићана, становници села на источном рубу гатачке општине схватили су да је вријеме да се непријатељу одговори. Мјештани села Вратковићи, Доњи и Горњи Казанци, Боботово Гробље и других који се налазе на граници са Црном Гором, у зору 6-ог јуна 1941. Године, наоружани храброшћу и одважношћу први су се супроставили непријатељу.

Храбри војници под командом казанчког попа и касније четничког војводе Радојице Перишића, нападају усташке, муслиманске и италијансе чете и патроле и у потпуности их протјерују са источног дијела гатачке општине. Након почетних побједа, устаници су успјешно ослободили и узвишење брдо Гат на којем је 6. Јуна 1941 године се завијорила српска тробојка која је означила прву ослобођену територију у поровбљеној Европи. Од брда Гат до Голије простирала се слободна територија, коју су контролисали устаници под командом попа Радојице Перишића. У ратним архивама налазе се подаци са прво окупатори а потом и партизани овај регион називају „попова села“, наводећи их као стуб одбране и отпора српског народа. Након почетка устанка 6. Јуна 1941. Године, такозвана „попова села“ више никада нису пала у руке окупатора, а представљала су и једно од последњих упоришта Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО).

Устаници из Казанаца, Вратковића и околних села нису се зауставили на ослобађању својих села већ су још снажније и одлучније кренули у сукоб са непријатељем. Поучени њиховим успјехом, убрзо им се придружују и мјештани других села међу којима се први истакао Јасеник. Из дана у дан устаници су заузимали село по село, ослобађали становништво од зулума и терора и полако али сигурно напредовали против непријатеља.

Након ослобађања неколико села, устаници су се све боље организовали и наоружавали а предводили су их поп Радојица Перишић и храбри и одважни капетан Милорад Поповић. Већ 15-ог јуна устаници су заузели полицијску постају на Степену и истог дана потисли Црну Легију, чиме је прекинута путна комуникација према Билећи. У том периоду након што је Гацко одсјечено и од Билеће и од Црне Горе, услиједило је и ширење устанка на невресињски срез чиме су устаници за свега 20-ак дана, општинско средиште у Гацку у потпуности изоловали од остатка окупиране територије.

Следећи велики задатак било је ослобођење Автовца а као увод у то, 26-ог јуна устаници су оборили три лака њемачка авиона који су надлијетали ослобођену територију. Два дана касније, 28-ог јуна на Видовдан, устаници под командом попа Перишића и капетана Поповића напали су из свих праваца и за само неколико сати ослободили мјесто Автовац.

Званично 28. Јуна 1941. Године Автовац код Гацка постао је прво ослобођено општинско средиште у поробљеној Европи.

Ови догађаји, који су започели народним револтом 6. Јуна у селу Брљево код Гацка, представљају почетак устанка и прву побједу нац нацистима у цијелој Европи. Нажалост, већ годинама обиљежавање овог великог догађаја у српској историји пролази доста скромно, без државних великодостојника а једино сјећање на храбре устанике чувају мјештани и општина Гацко.

Данас, 6. Јуна у мјесту Брљево код Гацка биће прослављен „Дан устанка општине Гацко“, који се традиционално обиљежава последњих неколико година. Испред школе на Брљеву гдје је устанак и започео и непријатељ доживио први пораз, подигнут је крст и спомен натпис. Прошле године на брду Гат је поново послије седам деценија постављена српска тробојка и натпис: „ЧАСНИ ПРЕЦИ! ЗАСТАВА КОЈУ СТЕ 6. ЈУНА ИЗНИЈЕЛИ ОВДЈЕ БИЛА ЈЕ ПРВИ ПОБЈЕДНИЧКИ БИЉЕГ У ПОРОБЉЕНОЈ ЕВРОПИ. НЕКА ЗАСТАВА НА ОВОМЕ МЈЕСТУ БУДЕ ЗНАК НАШЕГ ДИВЉЕЊА ВАМА“.

Радован Паповић – Фронтал