Пред нама је значајна монографија Данка Михајловића Фочански срез 1918. до 1941. године. Издавач књиге је Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву 2025. године.

Ова књига се састоји из сљедећих дијелова: увод, становништво, привредне прилике, политичке прилике, здравствене и хигијенске прилике, просвјетне и културне прилике, конфесионалне прилике, портрети знаменитих личности и закључак.

Како је фочанском срезу у то вријеме припадала и општина Калиновик а како је о Калиновику у то доба мало ко писао ја ћу овдје издвојити све Михајловићеве напомене које су значајне за Калиновик и сигурно ће бити корисне када се издвоје на малом простору у виду прегледних напомена.

Преглед напомена ће пратити поглавља ове књиге и неће бити детаљније коментарисана, осим појашњења контекста у коме их Михајловић помиње.

У поглављу Становништво на страни 24. и 25. се налази табела са резултатима пописа становништва из 1921. године, али у њој Калиновика из непознатих разлога нема. Имају само села: Сијерча и Хотовље.

Ево извода из те табеле:

На страни 26. је табела пописа становништва Среза Фоча по конфесионалној припадности из 1931. године по општинама. Ево података за Калиновик.

На страни 27. је табеларни приказ броја кућа и домаћинстава у фочанском срезу по општинама на основу пописа из 1931. године.

Када је ријеч о саобраћају, наравно, цестовном онда се наводе подаци да је сједиште среза Фоча било повезано још из доба аустроугарског преиода повезано са Калиновиком и даље са Сарајевом и Невесињем.

У поглављу Пољопривреда се наводи да је 1922. године код Окружног суда у Сарајеву формирана Српска земљорадничка задруга у селу Виховићи.

Када је ријеч о сточарству скреће се пажња на страни 48. да су се у Калиновику у то доба гајиле краве винталске и оберинталске пасмине.

У поглављима која се баве трговином, занатством и угоститељством не наводи се ниједан податак из Калиновика. Вјероватно аутору нису били доступни извори који те податке садрже. Ми смо о овим дјелатностима писали у нашем раду

Кратко подсјећање на трговце и занатлије у Калиновику између два рата,   https://slobodnahercegovina.com/.

Када је ријеч о зачецима индустрије Михајловић на страни 68. наводи да у Јажићима ради стругара у власништву Благоја Ждрала и других и да је основана 1928. године, а мало даље помиње и стругару Ђорђа Тепавчевића основани 1895. године.

У монографији у поглављу Политичке прилике  су посебно описани изборни процеси на овом подручју. Тако се помиње да је на изборима за Уставотворну скупштину који су одржани 28. новембра 1920. године  са листе Савеза земљорадника у скупштину изабран Саво Симић, тежак из Калиновика. Мишљења смо да је овдје ријеч о Саву – Сајку Симићу из Мосоровића.

Резултати на два бирачка мјеста за Уставотворну скупштину у Калиновику 28. новембра 1920. су били као што и слиједи у табели на страни 96.

Резултати Парламентарних избора одржаних 18. марта 1923. године су приказани у табели на страни 101. Ту су на подручју општине Калиновик наведена два бирачка мјеста: Калиновик и Хотовље.

На страни 107. ове монографије је дат табеларни преглед Скупштинских иозбора одржаних 8. фебруара 1925. Ево резултата за калиновик на гласачким мјестима Калиновик и Хотовље.

Због политике Мехмеда Спаха на подручју Калиновика чланови ЈМО под утицајем Сулејмана Јажића у току 1925. масовно прелазе у НПС.

У овој књизи нема табеларног прегледа резултата Обласних избора од 23. јануара 1927. године, али има веома занимљивих  описа стања на биралиштима као што је оно у Хотовљу гдје је због неких неописаних активности у атмосфери подигнутих тензија старешина среске испоставе у Калиновику смијенио чуваре гласачких кутија Шабана Пањету и Смаја Карачића, а као учесници тих тензичних догађаја се помињу и жандармеријски наредник Васо Бонара, званичник среске испоставе Сулејман Јажић и господин Јово Јагличић (стр. 111.).

На страни 114. су табеларно представљени резултати избора за Народну скупштину одржаних 11. септембра 1927. године како и слиједи.

На страни 119. су представљени резултати Општинских избора од 28. октобра 1928., а ево какав је распоред мандата био у Општини Калиновик:

Прегледни резултати избора од 8. новембра 1931. и од 15. октобра 1933. године нису табеларано представљени, али им је посвећен одговарајући простор у монографији (стр. 122 – 126.).

На  страни 130 су табеларно представљени Скупштински избори од 5. маја 1935. године  како и слиједи.

Из прегледа се види да на ове изборе нису изашле странке, него листе са најпознатијим носиоцима тих листа.  У Срезу Фоча је побиједила Владина листа која је и у Калиновику имала највише гласова.

Дана 22. новембра 1936. године у Зетској бановини којој припада Фочански срез, а тим и општина калиновик одржани су Општински избори, а у општини Калиновик је побиједила листа ЈРЗ чији су представници били Раде Елез (322 гласа) и Манојло Кларић (572 гласа).

Посљедњи Парламентарни избори који су одржани 11. децембра 1938. године су детаљно описани на странаааама од 135. до 141. али табеларног прегледа нема него су представљени само сумарни резултати у процентима на нивоу Среза.

Из поглавља Здравствене и хигијенске прилике се види да је у Калиновику постојала општинска амбуланта која је била у надлежности среске болнице иоз Фоиче.

У поглављу Просветне и културне прилике доста детаљно је описано стање у просвјети и култури на подручју фочанског среза.  Из одјељка Народне основне школе види се да је основна школа у Калиновику основана 1886. године и да је уз школу у вароши Фоча била најстарија народна школа на подручју Среза Фоча, а на страни 159. налазимо податак да су све школе фочанског среза у Зетској бановини потпадале под надзор Школског среза Пљевља.

У истом поглављу (стр. 160. и 161.)  налазимо податак да су у Калиновику у школској 1930/31. години  учитељску службу обављале учитељице Љубица Дукић и Камила Пахолек, а у школској 1931/32. години Страхиња Кочовић и Камила Пахолек. Такође наилазимо и на податак да су наставу у Виховићима изводили Јован Влаховић и Милорад Зечевић.

У одјељку овог поглавља под насловом Спортска друштва на страни 225. налазимо податак да је  у Калиновику постојао фудбалски тим  „Калиновик“ које се повремено такмичило са тимом „Дрина“ из Фоче.

Када је ријеч о конфесионалним приликама у Срезу Фоча на страни 228. налазимо податак да је Калиновик припадао парохији Загорје и да је порох 1931. године био Ристо Кочовић.

Надамо се да ће овај преглед забиљешки о Калиновику издвојен на мали простор из монографије Данка Михајловића Фочански срез 1918. – 1941. бити користан подсјетник и подстицај да се Калиновик између два рата посебно опише у некој новој студији с посебним освртом на податке који се налазе не само у архиву у Сарајеву, него и у архиву Зетске бановине на Цетињу.

СКРАЋЕНИЦЕ ЗА НАЗИВЕ СТРАНАКА

Скраћенице за странке: Демократска странка = ДС; Народна радикална странка= НРС; Савез Земљорадника = СЗ; Југословенска муслиманска организација= ЈМО; Комунистичка партија Југославије =КПЈ; Хрватска републиканска сељачка странка =ХРСС; Хрватска сељачка странка=ХСС; Самостална демократска странка = СДС; Југословенска радикална заједница = ЈРЗ;