Прокламација је објављена у „Борби“ од 6 (18) априла 1882. године, уз навођење да је из „устаничког логора“. Из те прокламације доносимо неке пасусе:
„Устали смо сада и Хришћани и Турци заједно да се ослободимо од овијех новијех на истоку варвара, или да изгинемо. Што вјекови нису могли учинити, то је Аустрија за три године за наше народно измирење (учинила). Сад и Хришћани и Турци осјећамо да смо Срби којијем је заједно живјети и умријети“…. „Стање које је Аустријом створено у нашој земљи, прави је гријех против човјечанства, љага је слободоумљу европскијех народа, поруга је европскијем владама и исмијавање њихових трактата, а злочини је покушај против препорођеног Истока. Ми протестујемо против тога пред Богом и Европом и цијелим свијетом; наше срамоте, наше сузе, крв невина коју лијемо нек падне на оне који су томе криви, као и на савјест онијех који би од сада немарно гледали да се истребљује један народ, који никаква зла није другима учинио; ван ако није зло што желимо, да одахнемо од својијех биједа па заједно са својом браћом у Србији и Црној Гори да се мирно развијамо на путу свјетске просвјете, народне слободе и благостања“.
„То с Аустријанцима не можемо никада постићи, па смо се за то оружја латили. Они нас могу за час и савладати, али к себи придобити неће никада. Јели једном између Србина и странца крв пала, је ли се из крви мржња излегла, онда се међу њима провалила бездан, коју нико на свијету не може попунити. Све када би смо сада и савладани били, нове ће се борбе изродити, и престати неће докле год се не ослободимо странаца, или сви до једног изгинемо. На то смо се и Хришћани и Турци свечано заклели, а ми прије главу дајемо, него што заклетву газимо“.
Ова прокламација има шири национално-политички значај и постављења је на широку основу, са циљем ослобођења српског народа. У њој је јасно изражена чињеница да су сазрели историски услови за уклањање ранијих супротности између Срба и муслимана у Босни и Херцеговини. Дошао је моменат заједничког наступа.
ИЗВОР: Хамдија Капиђжић, Херцеговачки устанак 1882. године, Сарајево, 1958.
