• Редакција портала „Слободна Херцеговина“ са дубоким поштовањем и искреном тугом доноси сјећање на професора др Бранка Баља, једног од најугледнијих српских и херцеговачких интелектуалаца, научника и педагога који је почетком ове јесени (24. септембра 2025. године) тихо отишао у вјечност.

• Поред изузетне академске каријере и научног опуса, проф. др Баљ је читавог живота остао дубоко одан свом завичају и херцеговачком поријеклу. Био је аутор монографије „Херцеговина“ — капиталног дјела које са љубављу и поносом приказује рад и развој Удружења Херцеговаца из Новог Сада од његовог оснивања до данашњих дана. До своје смрти обављао је дужност потпредсједника тог удружења, у чијем раду је оставио дубок траг својом посвећеношћу и племенитошћу.

Без велике помпе и без медијске буке, у достојанственој тишини, какву је и сам његовао, угасио се живот професора који је својим дјелом и карактером обиљежио једно вријеме. Проф. др Бранко Баљ био је један од најистакнутијих научних радника херцеговачког поријекла, дугогодишњи професор Економског факултета у Суботици, аутор двадесет књига и више од сто педесет научних и стручних радова, као и монографије Херцеговина, у којој је са посебним поносом и љубављу описао живот и рад Удружења Херцеговаца из Новог Сада.

Коријени честитости

Бранко Баљ рођен је 1954. године у Липару. Унук је добровољаца Спасоја Баља и Марка Бошњака, а син Миливоја — Мише Баља и Даринке — Даре, рођене Бошњак. Потиче из породице херцеговачких колониста, потомака солунских добровољаца из Љубиња и Билеће — из коријена који су га обликовали и које је цијелог живота са поносом истицао.

Његов син Лука је у потресном опроштајном говору казао:

„Долазак на свет нежне и брижне душе Бранка Баља навестила је белина оне зиме, оног јануара педесет четврте по којој су његову мајку Дару возили из Липара у Мали Иђош да се породи и свету овом подари једну нестварну личност. Рођен у скромном и честитом гнезду дома Миливоја Мише Баља и Даринке Даре рођене Бошњак, херцеговачких колониста, потомака солунских добровољаца из Љубиња и Билеће, епску раскош својих корена и знамење добровољачке етике и честитости никада није заборављао, носио их у себи и на многоме месту истицао.“

Пут знања, рада и одговорности

Из оскудних животних услова, како је Лука рекао, „своје парче живота почиње да граби од малих ногу, поштеним радом, читалачким и интелектуалним прегнућем“.

Основно образовање стекао је у родном Липару, средњу економску школу завршио је у Кули, а Економски факултет у Суботици уписао 1973. године. Дипломирао је 1977. и остао да ради као асистент приправник, гдје је и провео читав радни вијек.

Магистрирао је 1984. године у Београду, на Факултету политичких наука, на смјеру Развоји и проблеми филозофије марксизма, а докторирао 1987. на Правном факултету у Новом Саду.

Од 1987. до 1992. године био је у звању доцента, затим ванредни професор до 1997, када је изабран у звање редовног професора. До пензије 2019. године предавао је филозофију, етику пословања и методологију.

Као гостујући професор, држао је наставу и на Филозофском факултету у Новом Саду (1995–2000), те на Универзитету Источно Сарајево — Пале (2000–2005), на предмету Увод у филозофију.

Мисао, ријеч и насљеђе

Професор Баљ је објавио двадесет књига и више од 150 радова на српском, руском, мађарском и енглеском језику. Његов научни опус обухвата теме из практичне филозофије, етике пословања, филозофије политике и критике неолиберализма.

„Генерације и генерације студената сведоци су и искрени поштоваоци аутентичног говорничког дара, педагошког приступа, а надасве људског односа професора доктора Бранка Баља. Аутор је многих књига, монографија, научних радова и есеја особитог стила.“

Његови студенти памтиће га као професора који је филозофију претварао у животну мудрост, који је предавао са страшћу и живом мисли, а изнад свега — као човјека који је знао слушати и разумјети.

Породица као темељ и светиња

Професор Баљ је свој живот заснивао на породици, у којој је проналазио снагу и смисао.

„Са озрачјем Бранкове јединствености и гласовитошћу његове личности може да се пореди једино његов однос и брига према породици, и то не само сопственој. Целог живота смисао су му и снагу давали пажња и брига о својој супрузи Амaли, наставници математике, синовима Луки и Немањи, али и породици свог рођеног брата Спасоја–Бате, Невенки, Александри и Александру, те пружена рука подршке бројној родбини и пријатељима у свакој могућој прилици.“

Његова људскост, доброта, пријатност и ведар дух памтиће многи.

„По његовој помоћи и подршци памте га небројене знане и незнане душе, а његову људскост, пријатност, весео дух и аутентичну појаву деценијама помињу многи и премноги.“

Последње године и вјечни мир

Последње године живота проф. Баљ је проводио у пензији, окружен најближима и радошћу породичног дома. Посебну срећу и снагу проналазио је у унуку Симеону, сину Немање и снаје Ане.

„Као награду за многобројне своје трудове, последње године његовог живота радошћу, утехом и разонодом пензионерских дана испуњава његов унук Симеон, којим га дарују његов син Немања и снаја Ана. Огромна енергија потрошена у животу, а довољна за стотине живота, учинила је да се тело и његове животне силе истроше, те је болест пребрзо узела нашег драгог Бранка Баља почетком ове јесени.“

Од Липара до Суботице, од Новог Сада до Источног Сарајева, име проф. др Бранка Баља остаје записано као симбол знања, морала, људскости и вјерности завичају. Његова мисао и дјело настављају да живе у књигама, студентима и свима који су имали част да га познају.

Вјечна му слава и хвала.

Редакција портала „Слободна Херцеговина“