• У прелијепом амбијенту Галерије „Г три“ на Палама свечано је 20. октобра 2025. године отворена документарна изложба ауторке Наташе Глигорић „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“, посвећена њеном претку, харамбаши Перу Тунгузу – једном од најистакнутијих јунака српске историје и симболу отпора од османског доба до Великог рата.

Изложба је, након Београда, Невесиња, Требиња, Билеће и Гацка, стигла и у срце Романије, а организатори овог значајног културног догађаја су Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, Представништво Републике Српске у Србији и Удружење „Култура без граница“.

На тај начин Пале су на достојанствен и свечан начин уписале своје име у обиљежавање великог јубилеја – 150 година од избијања Невесињске пушке, догађаја који је означио почетак народног устанка против османске власти и поставио темеље борбе за национално ослобођење.

Настојећи да архивском грађом оживи једно од најбурнијих и најсудбоноснијих раздобља српске прошлости, ауторка је у припреми изложбе користила драгоцјену породичну документацију и рукописе свога дједа, историчара Данила Тунгуза Перовића. Уз стручну сарадњу историчара Ненада Урића, који је обрадио архивску и библиотечку грађу, пројекат је добио пуни научни легитимитет.

Публици је представљено 27 паноа са документима, фотографијама и архивском грађом који прате животни пут славног харамбаше – од првог пуцња у Бишини 1875. године, којим је започела Невесињска пушка, до његовог учешћа на Солунском фронту као добровољца у позним годинама живота.

– Као праунука Пера Тунгуза, осјећала сам дужност и потребу да сачувам сјећање на генерацију која је својом храброшћу промијенила ток историје. Ова изложба је мој мали допринос великом завјету слободе који нас обавезује и данас – истакла је Наташа Глигорић.

Она је нагласила да избор Пала за домаћина изложбе има дубоку симболику.

– Пале су у не тако давном времену биле престоница српске луче слободе. У најтежим годинама овдје су се доносиле одлуке које су чувале част и достојанство нашег народа. Као што је некада Равна Романија била прибјежиште хајдука и устаника, тако су деведесетих Пале постале уточиште народа који је изгубио домове, али није изгубио слободарски дух – нагласила је ауторка.

„Прототип херцеговачког хајдука“

На свечаном отварању изложбе говорио је директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, др Драго Мастиловић, који је у надахнутом излагању подсјетио на епохални значај Пера Тунгуза и његовог дјела.

– Кроз ову изложбу имамо прилику да се упознамо са животом и дјелом једног прототипа горског хајдука, јер Перо Тунгуз је, уз Стојана Ковачевића, несумњиво најзначајнија појава међу хајдуцима у Херцеговини. Тунгуз је имао ту историјску срећу да његови пуцњи 5. јула 1875. године у Бишини означе почетак нове епохе европске историје – рекао је Мастиловић, подсјетивши на ријечи историчара Васиља Поповића:

„Та мала црна тачка у Херцеговини почела је да нараста да би на крају попут облака заклонила иначе ведро небо европске дипломатије“, како је то изгледало њемачком канцелару Бизмарку у љето те 1875. године.

Мастиловић је нагласио да је, истражујући Херцеговачки устанак, остао задивљен „националним прегнућем читаве генерације“.

– Невјероватан је податак да су, након анексије Босне и Херцеговине 1908. године, двојица тада већ остарјелих херцеговачких харамбаша, Стојан Ковачевић и Перо Тунгуз, отишли код књаза Николе на Цетиње и тражили дозволу да се врате у Херцеговину и поново дигну устанак. Стојану Ковачевићу је тада било 87 година. Можете замислити о каквим људима и горостасима је ријеч, када су и у позним годинама били спремни да ударе на једну од најмоћнијих империја свијета, на Отоманску империју – поручио је Мастиловић.

Овим ријечима он је не само описао историјску улогу Пера Тунгуза, који је у 76. години завршио на Солунском фронту, већ је оживио цијелу једну генерацију херцеговачких јунака чији је идеал слободе надилазио вријеме и простор.

Др Мастиловић се посебно захвалио домаћину изложбе, власнику галерије Зорану Попићу, који је уступио простор у којем ће, како је нагласио, „поново оживјети дух културе и стваралаштва на Палама“.

Изложба ће у наредних петнаест дана бити прилика да се Пале и њихови гости, кроз ријечи и слике, подсјете времена када је борба за слободу значила борбу за сам опстанак.

Фотографије: Срна и приватна архива