Јун 1992. године био је трагичан месец за Србе у долини Неретве када је за свега неколико дана нестало 431 лице, неки су убијени, неки одведени у логоре, а неки мртви размењени.
– Тих дана Мостар је горео, горело је све што је српско, горела је наша Саборна црква Свете Тројице. Данас када се тај храм уздиже враћа нам се вера у људе овде, у суживот и наду, изјавила је председник Организације породица заробљених и погинулих у Мостару ,а где је данас обележено 28 година од егзодуса Срба из долине Неретве.
Тада је за неколико јунских дана 1992. од Чапљине до Брадине протерано више од 30.000 Срба. Помен је служен у Старој цркви у Бјелушинама, а цвеће је спуштено у реку Буну у Мостару. Само у месту Буна је на данашњи дан нестало 18 српских бораца и 11 цивила, а за некима од њих се још трага.
Џелетовићева се нада да ће поверење бити изграђено тиме што ће сви рећи где су нестали и да ће бити сахрањене све жртве, не само српске, него и бошњачке и хрватске.
– Сваки човек је заслужио да буде достојанствено сахрањен, да се зна истина о његовом страдању и да се процесуирају ратни злочини. Веома ми је жао што је тај процес тако спор и болан, али ми породице нећемо никада одустати и поручујемо свима који су учинили злочин над било којом жртвом да ће одговарати за свој злочин, рекла је Џелетовићева.
Славица Славић сваке године је на годишњици обележавања страдања на Буни, где је пре 28 година нестао њен брат – припадник Војске Републике Српске кога још није пронашла.
-Тражим брата Синишу Марића, ово је 28. година. Сваки дан је предуг за нас. Једина жеља ми је да могу упалити свећу на гробу. На данашњи дан 1992. мој брат је кренуо према Буни и на мосту му се губи сваки траг, каже Славица.
Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, запаљена је 15. јуна 1992, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве.
Мостарски парох Радивоје Круљ, који је данас служио помен, истакао је да су највећа утеха Христос и обнова храма.
– Наша црква је запаљена 15. јуна 1992, а наша заједница, као и храм, ишчупана из корена овог града. Наши верници су одвођени из станова, убијани. За неке се још не зна где су. Апелујем и данас и молим све оне који било шта знају о томе да, ево, кажу мени, под заклетвом исповести, само да их пронађемо и на достојанствен начин сахранимо, истакао је Круљ.
Он је нагласио да је у Мостару и данас тешко, али се Срби ипак боре, обнављају Храм и своју заједницу.
У јуну 1992. године приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО и ХОС, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве. Напади су почели 7. јуна и трајали до 26. јуна. За убиства, прогоне и заробљавање Срба у долини Неретве вођена су свега два процеса пред Судом БиХ и осуђена су четири лица.
СРНА
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Pa nisu hteli da se bore u dolini Neretve, za razliku 0d 2 bataljona nevesinjske TO, koja je u zimu presla Neretvu i zaposjela polozaje u Zapadnoj HERCEGOVINI, U jedinicama na levoj obali Neretve,vladala je neorganizovanost,kao i na Dubravskoj VISORAVNI,Neki cetnici iz Nevesinja i TRINAESTA Rijecka,na Dubrovackoj Visoravni,pod komandom kapetana Pejanovica,kome je bilo vise stalo do licnog izgleda i lickanja frizure i odrzavanja brkova, no na utvrdjivanju linija i kopanju rovova,Komanda TO, Nevesinja prva je primila udar na sebe kao i borci izbjegli iz Konjica i sela BIJELE I BORAKA.Oni iako malobrojni uspeli su da na Spasov Dan 5 juna potuku neprijatelja na obroncima Prenja i na brdu Paklina, nanavsi im vece gubitke, sto isto tvrde i pisci hrvatskih dnevnika.Komanda nevesinjske TO, javila je da se nece povuci,dok se uz obalu Neretve ne izrade transeje i zemunice, predlozeno je bilo,da se u Velezi i Crvnj,seku balvani za natkrivanje,da to isto radi i Gatacki our,Sipada. Medjutim ovi sa Dubrava, ciji su vodovi bili razasuti ispod cerovih kukrica,pocinju da bjeze to isto cine i jedinice iz okoline Blagaja,i Pijesaka,najkasnije se povlaci jedinica iz BJelusina od dobrovoljaca iz Srbije, kojoj je prijetilo okruzenje,Vidjevsi sta se desava To, Nevesinja se u borbenom poretku povlaci,i tek ce ova jedinica sa pukovnikom Gusicem zaustaviti, Hrvate i Muslimane da ne upadnu u Nevesinje i kroz nekoliko dana u krvavim borbama zauzeti Podvelezje,kako bi osigurala zaledjinu i uspostavila liniju odbrane,Nekoliko dana pre ovoga grupa Vukovaraca sa pukovnikom Gusicem je dozivela poraz u B Polju,gde gine i pukovnikov sestric MOMCILO RADOVIC,Ova grupa na Borcima, pod komandom jednog Nevesinjca, cije zasluge Nevesinjci nipodastavaju, tako je razbila na Paklini neprijatelja, da po pricanju ocevidaca, sutri dan su psi lutalice u Konjicu razvlacili anputirane delove ekstremiteta iz kontejnera doma zdravlja u Konjicu,Poginulih su imali 27 boraca, mahom iz Splitske Bojne, koja je od domacih Hrvata formirana u Splitu i tako su je zvali,To ce uticati, da se slabije odlucuju sve do 1994 osim nasilnih izvidjanja za napad na Borke, s tim sto je Bijela stalno bila pod vatrom.Smatrali su da na obroncima Prenja ima 5 hiljada ukopanih Rusa, Nevesinjaca, Bugara i grka, na osnovu preko prislusnih uredjaja kada bi nekolicina,dobrovoljaca zvala rodbinu i prijatelje preko releja Na Borasnici,koji do zadnjeg dana rata bio uvezan sa SSNO centralom, sve do rusenja Borasnice 1996 nakon predaje tog terena po Dejtonskom sporazumu, od strane Druge Lake ,BRIGADE.
Pa nisu hteli da se bore u dolini Neretve, za razliku 0d 2 bataljona nevesinjske TO, koja je u zimu presla Neretvu i zaposjela polozaje u Zapadnoj HERCEGOVINI, U jedinicama na levoj obali Neretve,vladala je neorganizovanost,kao i na Dubravskoj VISORAVNI,Neki cetnici iz Nevesinja i TRINAESTA Rijecka,na Dubrovackoj Visoravni,pod komandom kapetana Pejanovica,kome je bilo vise stalo do licnog izgleda i lickanja frizure i odrzavanja brkova, no na utvrdjivanju linija i kopanju rovova,Komanda TO, Nevesinja prva je primila udar na sebe kao i borci izbjegli iz Konjica i sela BIJELE I BORAKA.Oni iako malobrojni uspeli su da na Spasov Dan 5 juna potuku neprijatelja na obroncima Prenja i na brdu Paklina, nanavsi im vece gubitke, sto isto tvrde i pisci hrvatskih dnevnika.Komanda nevesinjske TO, javila je da se nece povuci,dok se uz obalu Neretve ne izrade transeje i zemunice, predlozeno je bilo,da se u Velezi i Crvnj,seku balvani za natkrivanje,da to isto radi i Gatacki our,Sipada. Medjutim ovi sa Dubrava, ciji su vodovi bili razasuti ispod cerovih kukrica,pocinju da bjeze to isto cine i jedinice iz okoline Blagaja,i Pijesaka,najkasnije se povlaci jedinica iz BJelusina od dobrovoljaca iz Srbije, kojoj je prijetilo okruzenje,Vidjevsi sta se desava To, Nevesinja se u borbenom poretku povlaci,i tek ce ova jedinica sa pukovnikom Gusicem zaustaviti, Hrvate i Muslimane da ne upadnu u Nevesinje i kroz nekoliko dana u krvavim borbama zauzeti Podvelezje,kako bi osigurala zaledjinu i uspostavila liniju odbrane,Nekoliko dana pre ovoga grupa Vukovaraca sa pukovnikom Gusicem je dozivela poraz u B Polju,gde gine i pukovnikov sestric MOMCILO RADOVIC,Ova grupa na Borcima, pod komandom jednog Nevesinjca, cije zasluge Nevesinjci nipodastavaju, tako je razbila na Paklini neprijatelja, da po pricanju ocevidaca, sutri dan su psi lutalice u Konjicu razvlacili anputirane delove ekstremiteta iz kontejnera doma zdravlja u Konjicu,Poginulih su imali 27 boraca, mahom iz Splitske Bojne, koja je od domacih Hrvata formirana u Splitu i tako su je zvali,To ce uticati, da se slabije odlucuju sve do 1994 osim nasilnih izvidjanja za napad na Borke, s tim sto je Bijela stalno bila pod vatrom.Smatrali su da na obroncima Prenja ima 5 hiljada ukopanih Rusa, Nevesinjaca, Bugara i grka, na osnovu preko prislusnih uredjaja kada bi nekolicina,dobrovoljaca zvala rodbinu i prijatelje preko releja Na Borasnici,koji do zadnjeg dana rata bio uvezan sa SSNO centralom, sve do rusenja Borasnice 1996 nakon predaje tog terena po Dejtonskom sporazumu, od strane Druge Lake ,BRIGADE.