• Поводом издавања  Зборника радова о животу и дјелу билога и еколога Смиље Мучибабић одржана је промоција истоимене књиге у Београду, 19.новембра у Дому Војске. Организатор промоције  је Билошки факултет  Универзитета у Београду, који је и издавач књиге, заједно са породицом Мучибабић.

Ово је друго издање Зборника радова и сјећања поводом стогодишњице рођења и шездесетогодишњице докторирања на Кембриџу легендарне професорке Мучибабић, допуњеног и богатијег у односу на први који је промовисан у Сарајеву 2015.године. Као суиздавач појављује се Природноматематички факултет- биолошки одсјек Универзитета у Сарајеву.

Проф.др Смиља Мучибабић,универзитетски професор, рођена 1912.год. у Мостару, а умрла 2006.год. у Сарајеву, по многим критеријумима спада у групу најугледнијих научника босанско- херцеговачке и југословенске, а по неким и свјетске биологије у другој половини 20.вијека.

Вриједност  научног рада проф.др Смиље Мучибабић поетски  надахнуто исказана је у Поговору овог издања који су припремили академик САНУ Драгослав Маринковић, новинар Милош Марковић и професор и генерал Спасоје Мучибабић. Осим њих на промоцији су говорили и декан Биолошког факултета у Београду  проф. др Жељко Томановић, академик АНУБиХ, Љубомир Берберовић, ректор Универзитета у Сарајеву проф. др Рифат Шкријељ и предсједник Удружења Гачана у Београду Светозар Црногорац.

На самом почетку промоције ,новинар Милош Марковић је рекао да је Смиљу Мучибабић, која је своја велика знања, свој људски, педагошки и стручни ауторитет даривала многобројним генерацијама студената, ова књига  сачувала од заборава, што је главни смисао и нужност.

„Нама је потребно свако сјећање и подсјећање на личности, попут професорке Смиље,  које су својим дијелом задужиле генерације, поготово у данашње вријеме, када су многе врлине, не само знање, изгубиле своје мјесто у поремећеном систему вриједности“, подвукао је  угледни новинар Милош Марковић.

Жељко Томановић, декан Биолошког факултета у Београду нагласио је да је битно да не заборавимо своје великане, и указао на огроман допринос професорке Мучибабић у оснивању факултета у БиХ, током 50- их година прошлог вијека (после Другог св.рата) у чему је била пионир када су ови простори у питању.

 „Тада је било много теже урадити нешто на пољу науке него нама данас. Порука коју је она слала је да наука нема алтернативу, просвећеност је нешто што нас води напријед“, рекао је Томановић додајући да је она била визионар и да је њена заслуга вриједна дивљења.

Дугогодишњи сарадници професорке Мучибабић, академици Љубомир Биберовић и Драгослав Маринковић говорили су о њеном животном путу и научним остварењима. Академик Биберовић рекао је да њој припада назив  „учитељица генерација“  и истакао да је њено име постало симбол у биологији, коју је, код нас, подигла на ниво модерне.

Научно дјело Смиље Мучибабић и данас искри порукама да су научници и ствараоци један род, па је на том путоказу остварена сарадња београдског и сарајевског универзитета у области биолошких наука.

Академик Драгослав Маринковић поручио је да је „ово прилика која може да послужи као примјер и модел младима, како великани наше науке или културе, попут Смиље, могу бити катализатори и објединитељи међу великим културним центрима нашег региона, чинећи тако бедем против индивидуалних сукоба који увијек постоје“.

Човјек који је један од најзаслужнијих да ова књига угледа свијетлост дана, уредник књиге, је генерал Спасоје Мучибабић. Он је навео да је рад на овом пројекту трајао пет година, и да  ова књига представља „уоквирени споменик сјећања који је покушај да се млађе генерације још више позабаве континуитетом у науци, да се повежу и наставе даље“.

„Током организовања научних скупова у Сарајеву и Београду поводом 100.годишњице рођења и 60.годишњице докторирања, дошло се на идеју да издамо и књигу. Из овога смо изашли богатији за једно обновљено и утврђено пријатељство два факултета из области биологије, из Београда и из Сарајева. Декан Томановић и ректор (тада декан) Шкријељ потписали су протокол о сарадњи и тако отворили врата обнови плодне  сарадње која је раније постојала и у коју је професорка Мучибабић улагала доста енергије“, објаснио је генерал Спасоје Мучибабић.

Говорећи о књизи, генерал Мучибабић изразио је, као члан породице, задовољство и захвалност  што је ПМФ из Сарајева на челу са тадашњим деканом Рифатом Шкријељом,  ревитализовао споменик професорки Смиљи на Барама у Сарајеву.

„То смо учинили да јој се бар мало одужимо за све што је учинила за наш факултет. Нисам имао прилике да слушам њена предавања, али сам имао част да је послушам много пута. Све што је радила, остало је у континуитету, што доказује и овај скуп. Она је била херој, живјела је прије ратова, преживјела је ратове, живјела је после ратова, а задржала је континуиран позитиван поглед на живот и људе до краја“, истакао је Шкријељ.

Допринос у издавању књиге дало је и Удружење Гачана у Београду, и његов предсједник Светозар Црногорац који је личном иницијативом дао несебичну подршку обједињавању лика и дјела и припреми Зборника радова.

„Наше удружење помаже све појединце и институције које покушавају нешто да објаве, поготово ако се теме односе на Херцеговину. Ово је трећа књига у овој години, чије смо издавање помогли. Ми Гачани можемо бити поносни што се овдје ради о некоме чији су коријени из Гацка, из једног од најљепших села Љесков Дуб“, рекао је Црногорац.

Црногорац је додао да је село Љесков Дуб једно од највећих херцеговачких стратишта,  у ком је у Другом св.рату  у само једном дану пострадало 165 становника, од тога 69 дјеце. У  спомен на своје претке мјештани су подигли спомен цркву и Парохијски дом, како је објаснио.

„Професорка Смиља је докторирала на Кембриџу 1953.год. Само 8 година после Другог свјетскограта.  Ето шта све наша херцеговачка бистрина, посвећеност, рад и воља могу да постигну“, подвукао је поносно Црногорац.

Промоцију су својим  умјетничким наступом употпунили првакиња Народног позоришта Ивана Жигон уз пјесму  “Херцеговина“ Божа Кијца, баритон Народног позоришта Љубодраг Беговић уз Санта Лучију Теодора Котрауа и гуслар Владо Руњо уз “Сарајевски атентат“.

Програм је водила Марија Мучибабић, постдокторант, припадник четврте генерације доктораната у породици Мучибабић.

Весна Вуковић/Српско коло