• У култном београдском ресторану Деветка, у срцу Кошутњака, Удружење Требињаца „Јован Дучић“  уприличило је састанак на коме су се окупили чланови Извршног одбора са доброчинитељима и пријатељима како би сумирали претходну годину и представили будуће активности.

Предсједник удружења и домаћин овог скупа Жарко Ј. Ратковић је у поздравној ријечи истакао да су се у претходних осам година Требињци потрудили да иду стазама својих славних претходника који су представљали елиту у културном животу српске престонице.

– Можемо бити поносни на импресиван број великана које су Требиње и Херцеговина подарили српском роду. До сада смо организовали седам академија посвећеним значајним Херцеговцима, а планирамо да наредне године пажњу посветимо српском војводи Михаилу Мићу Љубибратићу – рекао је Ратковић уз напомену да је овај догађај предвиђен за октобар.

Подносећи финансијски извјештај Ратковић је изразио захвалност појединцима који су прилозима дали велики допринос раду Удружења: Немањи Гојшини, Зорану Бутулији, Владимиру Марићу, Дејану Правици, Игору Правици, Вељку Вучуревићу и Раду С. Петровићу.

Ратковић је подсјетио да се недавно у вјечност преселио и велики српски пјесник Рајко Петров Ного и наговјестио да ће се и његов портрет наћи на зиду најчувеније угоститељске галерије – ресторана „Стара Херцеговина“, у којој је био чест и драг гост, као и у просторијама Удружења Требињаца „Јован Дучић“ на Новом Београду.

Секретар удружења Миливоје Мишо Рупић је истакао да је у протеклој години поред уобичајеног окупљања на Благовијести и обиљежавања годишњице Дучићеве смрти, хуманитарних активности, најзначајнији догађај била академија посвећена творцу српске историје књижевности Јовану Р. Деретићу који је, захваљујући Мирославу Средановићу, медијски испраћен у самој Херцеговини,  и то у Гласу Требиња и Херцег Телевизији. Исти медији су почетком септембра испратили хуманитарну активност и уручење новчане помоћи Савезу слијепих и слабовидих особа у Требињу.

 – У јануару или најкасније у фебруару одржаће се изборна скупштина Удружења Требињаца на којој ће право гласа имати они чланови који буду измирили чланарине за посљедње двије године – рекао је Рупић и додао да се нада да ће се тада оформити и секција младих Требињаца.

Потпредсједник Удружења Раде С. Петровић је истакао да Удружење Требињаца свима служи на понос и да је веома важно да се активности преносе на млађе генерације.

– Нико од нас није вјечан, а штета би било да се ова мисија не настави у будућности – рекао је Петровић.

Он се посебно захвалио предсједнику удружења Жарку Ј. Ратковићу, јер је током свих претходних година налазио снаге, да се поред својих обавеза, максимално посвети раду Удружења.

– Жарко умије да нас обједини и окупи и било би најприродније да то настави и након изборне скупштине – рекао је Петровић.

Он је истакао да је због короне изостало завичајно вече, али је наговјестио да ће се у будућности форма дружења мало измијенити.

– Можда ће то бити један дневни излет са ручком у природи – рекао је Петровић.

Он је додао да је сваке године све мањи број плаћених чланарина. Како цијене нису мијењане од оснивања удружења, предложено је да након изборне скупштине дође до корекције и то да чланарина за запослене буде 2.000 динара, за пензионере 1.000  и студенте 300 динара.

– Сваки динар је потребан за рад Удружења, а више од тога је битно да чланови Удружења плаћањем чланарима, заиста, покажу осјећај припадности – закључио је Петровић.

У даљој дискусији за ријеч се јавила Радојка Боро која је изразила велику захвалност Удружењу Требињаца „Јован Дучић“ за прилог намијењен обнови споменика у селу Чаваш у Поповом пољу.  Она је посебно истакла помоћ Електропривреде Републике Српске и Града Требиња захваљујући којој је у доброј мјери саниран пут према овом селу, последњем на десној обали ријеке Требишњице. Уз захвалност Луки Петровићу и Илији Таминџији који су том приликом обишли ово мученичко село, Боро је изразила наду да ће ускоро  ово село добити струју.

Трифко Ћоровић, уредник портала Слободна Херцеговина, је истакао да се културни садржаји које нуди Удружење Требињаца  могу сврстати у највриједније у престоници.

– Није то само чување од заборава лика и дјела знаменитих Срба Херцеговаца, већ је то и едукација свих генерација, која се, нажалост, не може пронаћи у школским уџбеницима.

Дружење је настављено у добром расположењу, пјевање херцеговачке ганге уз народног гуслара Славка Алексића.